Kada duševni poremećaji predstavljaju opasnost po okolinu i sebe – Evo koja su to stanja
U okviru psihijatrije, urgentna stanja su ona koja zahtevaju trenutnu medicinsku intervenciju, a razlikuju se od hitnih stanja u drugim medicinskim oblastima, jer se ne odnose samo na vitalno ugrožene pacijente, već i na one čije mentalno stanje predstavlja rizik za okolinu ili samog pacijenta.
Šta su urgentna stanja?
Prema rečima profesorke dr Dragane Ratković sa Klinike za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine, urgentna stanja u psihijatriji obuhvataju različite situacije poput psihomotornog nemira i agresivnosti, suicidalnosti, akutnih anksioznih stanja, te deliričnih sindroma.
Ona dalje objašnjava da psihijatrijski poremećaji koji se mogu manifestovati agresivnošću uključuju:
-
Manična stanja u okviru poremećaja raspoloženja
-
Psihoze
-
Upotrebu psihoaktivnih supstanci
-
Demenciju i mentalnu retardaciju
-
Poremećaje ponašanja kod dece i adolescenata
Nasilno ponašanje i stigma
Jedan od važnih aspekata je često prisutna stigma vezana za nasilje u psihijatrijskim slučajevima. “Iako nasilje nije uvek povezano sa mentalnim poremećajima, slučajevi kada psihijatrijski pacijenti postanu nasilni privlače neproporcionalnu pažnju javnosti,” napominje dr Ratković, ističući da je samo mali deo nasilnih postupaka rezultat mentalnih poremećaja.
Sve veći broj hitnih stanja
Broj urgentnih psihijatrijskih stanja se kontinuirano povećava tokom poslednjih decenija. U njih spadaju ne samo psihomotorni nemir, već i stanja poput suicidalnosti, akutnih anksioznih poremećaja, te sindroma delirijuma. Suicidalnost se može javiti u okviru depresivnih i psihotičnih poremećaja, kao i poremećaja ličnosti.
Anksiozni poremećaji koji najčešće zahtevaju hitnu intervenciju su panični poremećaj, reakcija na težak stres i poremećaji prilagođavanja.
Povećan broj hitnih stanja u psihijatriji može biti posledica različitih faktora. Produženi životni vek sa sobom donosi pojavu neuroloških poremećaja i bolesti, a razvoj efikasnih lekova za lečenje mentalnih poremećaja doveo je do promene u pristupu, prelaskom sa bolničke na vanbolničku negu, objašnjava dr Ratković.
Takođe, sve više pacijenata se suočava sa problemima povezanih sa upotrebom alkohola, droga i lekova, koji često imaju neželjene psihijatrijske efekte.
“Etiologija urgentnih stanja u psihijatriji hpovezana je sa kombinacijom bioloških, psiholoških i socijalnih faktora, koji zajedno doprinose nastanku mentalnih poremećaja,” dodaje dr Ratković.
Hitna rešenja
Lečenje urgentnih psihijatrijskih stanja može se sprovoditi u ambulanti psihijatra, hospitalizacijom pacijenata ili upućivanjem na dalju dijagnostiku i lečenje u druge medicinske ustanove. Takođe, moguće je da pacijent bude preusmeren u specijalizovane centre za socijalno-psihijatrijsku negu.
Izvor: Dnevnik