Minimalna zarada raste, ali realnost ostaje ista – borba za osnovnu egzistenciju u uslovima galopirajuće inflacije i svakodnevnog rasta troškova
Minimalna cena rada u Srbiji će od 1. oktobra porasti za 9,4 odsto, što znači da će prosečna mesečna zarada radnika na minimalcu iznositi 58.630 dinara, naspram sadašnjih 53.592 dinara. Nova satnica biće 337 dinara, umesto dosadašnjih 308.
U praksi, to znači da će radnici koji zarađuju minimalac, od novembra kada ta zarada bude isplaćena, imati oko 5.000 dinara više u proseku. Međutim, kada se sagleda šira slika, jasno je da ovo povećanje samo prati inflaciju i ne donosi stvarno poboljšanje životnog standarda.
Minimalac i dalje ne pokriva ni minimum
Prema poslednjim dostupnim podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, iz marta 2025. godine, minimalna potrošačka korpa iznosila je 55.527 dinara. To znači da je tadašnji minimalac bio nedovoljan za pokrivanje ni osnovnih potreba jedne osobe.
Sa novim iznosom, potrošačka korpa iz marta bi mogla biti pokrivena – pod uslovom da nijedna cena nije porasla. Što je, u današnjem kontekstu, potpuno nerealan scenario.
U realnosti, najviše novca iz korpe odlazi na ishranu i piće – 26.430 dinara (48%). Slede troškovi stanovanja i energenata – 11.014 dinara (20%). Za alkohol i duvan izdvaja se 4.482 dinara, dok za sve ostalo – zdravstvo, odeću, obrazovanje, rekreaciju – ostaje tek 13.600 dinara.
Ali, koliko zapravo košta osnovan život?
Ukoliko neko živi kao podstanar u Beogradu, prosečna kirija za garsonjeru iznosi oko 300 evra, što je više od 35.000 dinara. Komunalni troškovi idu od 10.000 do 15.000 dinara, u zavisnosti od sezone.
Dodajmo na to osnovne troškove hrane – i to ne nutritivno kvalitetne hrane, već najjeftinije moguće – koji mesečno po osobi iznose između 20.000 i 30.000 dinara. To je već daleko više nego što minimalac omogućava.
A gde su autobuska mesečna karta (3.000–4.000 RSD), lekovi i pregledi u privatnim klinikama (jer su javne zdravstvene ustanove često preopterećene ili neuslužne), odeća, obuća, mobilni telefon, internet, higijena?
„Nije reč o povećanju zarade, već o pokušaju da se dostigne korak sa inflacijom“, kaže ekonomista Maja Ilić. „Realna kupovna moć ostaje ista, a troškovi života rastu. Ovo je kozmetička korekcija – ne rešava problem siromaštva“, dodaje ona.
Koliko se stvarno zarađuje i kada?
Minimalna zarada varira u zavisnosti od broja radnih sati. Tako će od oktobra:
-
za 160 sati: 53.920 dinara
-
za 168 sati: 56.616 dinara
-
za 176 sati: 59.312 dinara
-
za 184 sata: 62.008 dinara
Ali čak i najviši mogući iznos – preko 62.000 dinara – ne omogućava život dostojan čoveka. Ne pokriva stanarinu, ishranu, lečenje i druge osnovne potrebe, već samo golo preživljavanje.
Ko preživljava na minimalcu?
Radnici u trgovini, uslužnim delatnostima, magacinima, call centrima – mnogi od njih rade za minimalac. Mnogi među njima su roditelji, samohrani, stariji ljudi koji više ne mogu da biraju poslove. Sve više mladih, iako sa diplomama, kreću upravo sa minimalnim zaradama.
„Kad platim kiriju i račune, ostane mi taman za paštetu i hleb do kraja meseca“, kaže Nenad iz Beograda, radnik u dostavi. „U privatne klinike ne idem, zdravlje čuvam – ali ne zbog prevencije, već jer nemam para za bolest“, dodaje.
Zato nije u pitanju samo visina plate, već pitanje dostojanstva i realnosti
Minimalna zarada bi morala da omogući osnovne humane uslove života: stanovanje, zdravu ishranu, lečenje, prevoz, komunikaciju, kulturne i društvene aktivnosti.
Za takav nivo minimuma u Srbiji danas bi zarada morala da iznosi najmanje 90.000 do 100.000 dinara mesečno po osobi, uz stabilne cene i dostupne javne usluge. Sve manje od toga vodi u tiho siromaštvo.
Iako povećanje minimalca može izgledati kao dobra vest – važno je shvatiti da to nije pobeda, već zakašnjela reakcija na ogromne promene u troškovima života. A dok god se govori o preživljavanju umesto životu, ne možemo govoriti o napretku.
„Minimalac nije plata. Minimalac je sirena za uzbunu da nešto ozbiljno nije u redu sa društvom koje pristaje da ljudi rade ceo mesec za ništa“, zaključuje sociologinja Jelena Petrović.
