Od 1. januara 2025. godine, minimalna zarada u Srbiji biće povećana za 13,7 odsto, što predstavlja značajan pomak ka unapređenju životnog standarda građana. Minimalna cena radnog sata iznosiće 308 dinara, dok će mesečna minimalna plata dostići prosečno 53.590 dinara, što je porast u odnosu na ovogodišnjih 47.154 dinara.
Ova promena donosi i veće ukupne doprinose za poslodavce, koji će, na primer, za mesec sa 176 radnih sati plaćati 30.168 dinara, naspram dosadašnjih 26.545 dinara.
Važnost povećanja minimalne zarade
Povećanje minimalca ima širi efekat na zarade u privredi. Kako ističe Čedanka Andrić, predsednica UGS „Nezavisnost”, svako povećanje minimalne zarade povlači za sobom i rast ostalih plata, što doprinosi poboljšanju ekonomskog položaja zaposlenih. Iako sindikati smatraju da ovo povećanje nije dovoljno za zadovoljenje svih potreba građana, ističu da je značajno što se minimalna plata izjednačava s minimalnom potrošačkom korpom.
„Minimalac nikada ne može biti zadovoljavajući, ali ovo povećanje predstavlja važan korak. Važno je da su stvari pokrenute s mrtve tačke,” izjavila je Andrićeva, dodajući da će se situacija pratiti tokom godine i, u slučaju potrebe, zahtevati dodatne korekcije.
Kompenzacija za poslodavce
Da bi se olakšao pritisak na poslodavce, država je povećala neoporezivi deo zarade za 13,7 odsto, što sada iznosi 28.423 dinara, umesto dosadašnjih 25.000 dinara. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije smatra da je ovaj potez neophodan za održavanje balansa između potreba radnika i poslovnih kapaciteta poslodavaca.
„Povećanje minimalca jeste zadovoljavajuće, jer premašuje predviđeni rast BDP-a i inflacije. Međutim, troškovi privrede ostaju visoki zbog doprinosa za penzije i zdravstvo,” napominje Atanacković, ističući da je neophodno razmotriti uvođenje sektorskih zarada kroz kolektivne ugovore, kako bi se dodatno unapredio sistem.
Dalji koraci i izazovi
S obzirom na to da Srbiju očekuje usklađivanje Zakona o radu s evropskim propisima, sindikati i poslodavci naglašavaju potrebu za stalnim praćenjem inflacije i troškova života. „Kvartalno ćemo analizirati situaciju i reagovati ako bude potrebno,” poručila je Andrićeva, dodajući da statistika često kasni sa podacima, što otežava donošenje pravovremenih odluka.
Iako izazovi ostaju, povećanje minimalne zarade donosi optimizam, jer ne samo da osigurava bolji osnovni standard za oko 114.000 zaposlenih, već i indirektno doprinosi rastu plata i poboljšanju ekonomskog okruženja.
