Nova istraživanja upozoravaju na zabrinjavajući trend – ljudska povezanost sa prirodom opada alarmantnom brzinom, a posledice bi mogle biti ozbiljne i dugoročne. Profesor Majls Ričardson sa Univerziteta u Derbiju, čiji je rad objavljen u časopisu „Earth”, ističe da nam preti fenomen koji naziva „nestanak iskustva prirode”, što bi moglo dodatno produbiti ekološku krizu.
Gubitak prirodnog jezika i iskustva
Analiza sadržaja knjiga od 1800. do 2020. godine pokazuje da su reči poput reka, mahovina, cvet, pa čak i knjiga – sve ređe prisutne u literaturi, posebno onoj namenjenoj deci. Najveći pad zabeležen je krajem 20. veka, oko 1990. godine, što, prema rečima istraživača, odražava širu društvenu distancu od prirode. Iako se poslednjih godina beleže mali pozitivni pomaci, ukupni trend ostaje zabrinjavajući.
„Slabljenje veze sa prirodom postalo je jedan od ključnih uzroka ekološke krize,” naglašava profesor Ričardson, dodajući da kontakt sa prirodnim okruženjem ima neprocenjiv značaj za mentalno zdravlje i osećaj životnog balansa.
Deca gotovo odsečena od zelenih prostora
Podaci iz britanskog grada Šefilda otkrivaju da stanovnici u proseku provode samo četiri minuta i 36 sekundi dnevno u prirodnom okruženju. Za mnogu decu, kontakt sa travom, drvećem ili vodom svodi se na povremene izlete ili školske ekskurzije. U gradskim sredinama, beton i asfalt zamenili su dvorišta i parkove, dok su slobodne igre na otvorenom sve ređa pojava.
Prema rečima Ričardsona, čak i povećanje zelenih površina u gradovima za 30 odsto ne bi bilo dovoljno da preokrene ovaj negativni trend. Modeli pokazuju da bi u nekim urbanim sredinama bilo potrebno i deset puta više prostora pod zelenilom kako bi se vratila izgubljena povezanost sa prirodom.
Potreba za dubokom promenom svesti
Naučnici upozoravaju da fizičko prisustvo zelenila nije dovoljno – potrebna je aktivna interakcija sa prirodom. To podrazumeva organizovane šetnje, radionice u prirodi, edukaciju roditelja i učitelja, kao i uključivanje prirodnih tema u svakodnevne razgovore i obrazovanje.
„Ako želimo da naša deca odrastu sa zdravim odnosom prema svetu oko sebe, moramo im dati priliku da ga dožive, dotaknu, pomirišu i zapamte”, poručuje Ričardson. On dodaje da upravo najranije iskustvo u prirodi oblikuje buduće navike i vrednosti.
Ako se ne promene politike i ponašanja, kompjuterske projekcije ukazuju da će udaljavanje ljudi od prirode nastaviti da raste. To ne znači samo gubitak biološke raznolikosti, već i gubitak emocionalne veze sa svetom koji nas okružuje – a jednom kada se ta veza prekine, mnogo je teže ponovo je izgraditi.
