Prema najnovijim podacima iz Popisa stanovništva 2022. godine, u Srbiji se nalazi oko 3,6 miliona stanova, a više od pola miliona je trenutno prazno. Tačnije, prema zvaničnim podacima, čak 510.258 stanova je nenastanjeno, što čini oko 20% ukupnog stambenog fonda u zemlji. Ove brojke su verovatno još veće danas, s obzirom na ubrzani rast građevinske industrije u poslednje vreme.
Prazni stanovi se odnose na nekretnine koje nisu useljene, one koje su u fazi adaptacije ili imaju nerešene imovinsko-pravne odnose. Stručnjaci ističu da se i dalje veliki deo kapitala ulaže u nekretnine, jer je kupovina stanova tradicionalno smatrana sigurnim načinom investiranja. Pored toga, postoji i duboko ukorenjeno mišljenje da je najbolje “živeti u svom”, što dovodi do situacije u kojoj se podstanari često posmatraju kao privremeno rešenje, s obzirom na pravne i logističke izazove koje donosi odnos stanodavca i podstanara.
Najveći broj praznih stanova je registrovan u Vojvodini, gde se nalazi 23% svih nenastanjenih stanova, dok je Novi Sad grad sa najviše praznih nekretnina – preko 27.000.
Prazni stanovi
Trenutno u Srbiji ne postoji poseban porez na prazne stanove. Vlasnici ovih nekretnina plaćaju samo redovan porez na imovinu, bez obzira na to da li je stan korišćen ili ne. Međutim, postavlja se pitanje da li je to dovoljno, s obzirom na sve veći broj praznih stanova.
U mnogim evropskim zemljama, poput Francuske i Grčke, uvedeni su posebni porezi na nekorišćene nekretnine kako bi se vlasnici motivisali da ih izdaju ili prodaju. Takvih mera u Srbiji za sada nema, ali se povremeno u javnosti diskutuje o mogućnosti uvođenja novih fiskalnih politika kako bi se ovaj problem rešio.
Da li ćemo pratiti Hrvatsku?
Uvođenje poreza na prazne stanove postalo je aktuelno pitanje i u Hrvatskoj, gde je vlada odlučila da preduzme konkretne korake kako bi stimulisala korišćenje praznih nekretnina.
Branko Bačić, potpredsednik vlade i ministar prostornog uređenja, najavio je novi Nacionalni plan stambene politike Hrvatske do 2030. godine, koji uključuje i uvođenje poreza na prazne stanove. Prema ovom planu, 40% stambenog fonda u Hrvatskoj, što je oko 958.000 stanova, ne služi za stanovanje. Cilj je da se ovim porezom aktiviraju prazne nekretnine, podstakne dugoročni najam i ojača pravna sigurnost u oblasti iznajmljivanja.
Bačić je najavio da će se porez kretati od 0,6 do 8 evra po kvadratnom metru, u zavisnosti od vrste nekretnine i načina korišćenja. Vlasnici stanova koji su iznajmljeni na kratkoročnoj osnovi takođe će biti obuhvaćeni ovom merom.
Hrvatska se nalazi među zemljama sa visokom stopom prenaseljenosti stambenih jedinica, a prosečna starost napuštanja roditeljskog doma je 33,4 godine, što je jedan od najviših u Evropskoj uniji. Porez na prazne nekretnine jedan je od načina da se taj problem ublaži, dok je u Dubrovniku, na primer, sa prosečnom platom moguće kupiti tek 3,2 kvadrata stana godišnje, što je alarmantan podatak o priuštivosti nekretnina u Hrvatskoj.
Da li će Srbija slediti primer Hrvatske i uvesti slične mere? To ostaje pitanje za nadolazeće godine, ali je jasno da problem praznih stanova zahteva rešenje, bilo kroz poreze ili druge stimulativne mere.
