PRE NEGO ŠTO JE POSTALA SIMBOL ZAGAĐENJA I DEPONIJE BILA JE MESTO POKRETANJA TOČKA ISTORIJE: Znate li koje blago skriva Vinča?

Vinča je mnogima asocijacija samo na predgrađe Beograda, Institut, deponiju i zagađen vazduh. Ali Vinčaa je, pre svega i milenijumima pre toga – blago! Istinsko, arheološko blago koje nam pokazuje da su ovde, na našim prostorima, pre 7.000 godina živeli ljudi koji su civilizaciju pokrenuli u progres. Ali to blago tek treba da sredimo i svetu pokažemo. Njegov izgled je daleko od onoga što uistinu jeste i treba da bude!

Probijanje uličicama međ kućama, uz veliku muku da ne udariš kakvo dete koje opušteno krivuda kolovozom na biciklu il’ trotinetu, vodi nas do Belog brda, kako je zvanični naziv lokaliteta, koji je centar i sinonim za kulturu koja pokriva nekoliko današnjih država. Nad puteljkom odvojenim od obale i kafića uzdiže se “odsečeno” brdo, do čijeg vrha vode stepenice. Panoi ukazuju da je tu zapravo arheološko nalazište i deo Muzeja Grada Beograda. Ali to “odsečeno” brdo znači da je klizište odnelo deo blaga i da moramo sačuvati ono što je ostalo. Na vrhu brda – barake, kao radničke – s gomilom obuće pred vratima i četiri-pet pasa koji lenjo uživaju pred ulazom. Tu se arheolozi odmaraju i rade. A tu je i omaleni muzej s vrednim ostacima dela ruku vinčanskih ljudi.  Priceless, što bi se reklo.

Fakti kažu da se u Vinči živelo od neolita, još od 5.300 godine pre nove ere, te da od tada život nije ni prekidan. Odlazak ledenog doba u istoriju omogućio je stvaranje prvih ljudskih zajednica koje proizvode hranu, a samim tim i generacijama da mogu da žive na istom mestu. Baš to je Vinča. Ali i više od toga. Ispokapavanjima, koja su krenula početkom 20. veka, nađeni su ostaci starčevačke kulture, koja je obitavala i pre vinčanske, od 6.300 do 5.400 p. n. e.

– U Belom brdu, na 15 km od današneg centra Beograda, ljudi počinju, prvi put u istoriji, da žive u protourbanim zajednicama, koje broje od stotina do više hiljada ljudi. Kuće nalik današnjim bile su uz ulice, a pravljene su od drveta, trske i gline, s velikim pećima koje su ih grejale. I što je najzanimljive, bile su, što bi se danas reklo, energetski efikasne, a i ekološke, kakve čak i danas grade ekološki osvešćeni ljudi – priča za Kurir dr Miroslav Kočić iz Arheološkog instituta.

Bila je tu izuzetno razvijena trgovina, pa su vinčanski ljudi na Karpatima nabavljali vulkansko staklo, razmenjivali ga na prostoru niz Dunav i šire, a iz Egeja su donosili školjke i pravili nakit. Ali ne samo to – oni su izveli i tehnološku revoluciju – topili su metal i zauvek promenili tok civilizacije!

A onda, sva ta blagodet i većina vinčanskih lokaliteta nestaje oko 4.600 godine p. n. e.

– Na dosta njih nađen je sloj paljevina. Ne zna se da li ih je neko drugi spalio ili oni sami, ali da je bio samo požar, ne bi nestala sva naselja u današnjoj centralnoj Srbiji – kaže Kočić.

Sledi potom bakarno doba, stočarstvo i nomadi… drugi svet.

Ali danas je naš zadatak da sačuvamo, sredimo ovo blago i pokažemo ga svetu. Zato je Vlada Srbije pokrenula trogodišnji kapitalni projekat “Istraživanje, zaštita i prezentacija arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči” januara 2020. Dr Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kaže da za početak mora da se sanira aktivno klizište. Muzej Grada Beograda je 2020. naručio projekat sanacije klizišta, a njime je predložena izrada tri grupe šipova, od kojih je jedna na samom nalazištu, pa je Zavod početkom 2021. naručio reviziju projekta i zamolio Unesko da im imenuje nezavisnog eksperta.

– Na osnovu revizije projekta, koju je uradio Institut “Jaroslav Černi”, izostavljena je treća zavesa šipova, sporna sa stanovišta zaštite kulturnog nasleđa. Predviđeno je rešavanje pitanja dotoka atmosferskih i otpadnih voda sa okolnih površina, koje su jedan od ključnih razloga za nastanak klizišta – objasnila je za Kurir Đukanovićeva.

Planirano je da Belo brdo postane dobro uređen arheološki park, a mešunarodni konkurs za rešenje tog projekta biće raspisan u decembru.

– Lokalitet Belo brdo zamišljen je i kao svojevrstan muzej na otvorenom, u kom će posetioci moći da vide postavku, a ponekad i da učestvuju u samim arheološkim iskopavanjima, koja će postati deo stalne postavke na otvorenom, a arheološko nalazište Belo brdo s vizitorskim centrom i naučnoistraživačko-razvojnim centrom postaće hab razvoja, inovacija i inspiracije – naglašava Đukanovićeva.

– Vinčanski ljudi su poznati i po keramici, a zanimljivo je da su na sitnim komadima nađeni otisci dečjih prstiju, što znači da su mališane kroz igru učili da prave posudice. Na razboju su od lana pravili odeću, a imali su pšenicu, ječam, proso… Pravili su i napitak sličan pivu, a od mleka nešto nalik maslacu i siru – ispričao je za Kurir dr Miroslav Kočić.

 

Izvor: kurir.rs/J.S. Spasić

Related articles

CENE OGREVNOG DRVETA U SRBIJIŠUMAMA: RAST OD ŠUMSKO-KAMIONSKOG PUTA DO STOVARIŠTA

JP „Srbijašume“, koje upravlja 17 šumskih gazdinstava širom Srbije, nedavno je objavilo novi cenovnik ogrevnog drveta tvrdih lišćara, što uključuje promene cena na različitim lokacijama i pod različitim uslovima isporuke. Cena po kubiku i prostornom metru Cena kubnog metra drveta sa PDV-om na šumsko-kamionskom putu iznosi 5.269 dinara. Međutim, ukoliko se ogrev preuzme sa glavnog […]

Vrtić u Splitu nazvan po čuvenoj partizanki Palmini Piplović

SPLIT: Radikalno desni Domovinski pokret konsterniran je nakon odluke gradskih vlasti u Splitu da je jedan vrtić na Marijanu bude preimenovan iz “Tamarin” u “Palmina”, u čast partizanke Palmine Piplović. Palmina Papović je, piše portal Dalmacija danas, tokom Drugog svetskg rata bila partizanska veza u Splitu i spajala je Nemce koji su želeli da dezertiraju […]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *