PRE PET GODINA, BEOGRAD JE USVOJIO AMBICIOZNI PLAN KOJI PREDVIĐA DUPLIRANJE NJEGOVIH ZELENIH POVRŠINA. DA LI ĆE SE ON IKADA OSTVARITI?

Uz pomoć savremenih pristupa uređivanju zelenih površina, plan koji je Beograd usvojio 2019. mogao bi drastično da poboljša životne uslove u prestonici. Ana Šabanović sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, za Klima101 objašnjava kako je takvo povećanje uopšte moguće, i šta je neophodno da bismo transformisali sliku beogradskog zelenila.

Po Planu generalne regulacije (PGR) sistema zelenih površina Beograda, ukupno oko 12 odsto teritorije srpske prestonice nalazi se pod zelenim površinama, što je ukupno nešto ispod 10.000 hektara. Od toga, javne zelene površine, tj. ne računajući šume i vlažna staništa, čine svega 2,83 odsto površine grada.

Kakve su ovo brojke? Po podacima Evropske agencije za životnu sredinu (European Environmental Agency, EEA), Beograd se nalazi na 28. mestu od 37 analiziranih glavnih gradova u Evropi po udelu zelenih površina. Gradovi slične veličine uglavnom se kotiraju od 10. do 20. mesta: Stokholm na 11, Varšava na 12, Sofija na 14. mestu a Prag na dvadesetom, piše za.

Ova slika bi trebalo drastično da se promeni. Naime, usvojeni Plan generalne regulacije Sistema zelenih površina predviđa povećanje udela ukupnih zelenih površina u Beogradu sa 12 odsto na preko 22 odsto (odnosno za preko 8000 hektara), a javnih zelenih površina sa 2,83 odsto na preko šest odsto.

Međutim, iako je usvojen još 2019. godine, i dalje su delovi plana koji se odnose na inovativne prakse na nivou preporuka, za čije sprovođenje se čeka odluka grada.

Zelene površine su ključan faktor u zaštiti gradova od poplava i toplotnih ostrva, ali i od mnogih drugih posledica klimatskih promena

Udeo zelenih površina ima ključnu ulogu u stvaranju održivih i otpornih urbanih sredina, a značaj ovih prostora proizilazi iz šireg spektra faktora, uključujući ne samo estetiku i komfor već i bitnu ulogu u ublažavanju efekata klimatskih promena.

Jedan od najvažnijih doprinosa zelenih površina u kontekstu klimatskih promena jeste njihova sposobnost ublažavanja efekata urbanih toplotnih ostrva.

Ova pojava, koja karakteriše značajan porast temperature u urbanim područjima, može biti ozbiljan izazov za kvalitet života i zdravlje ljudi. Zelene površine, delujući kao prirodni regulatori temperature, pružaju hlad i stvaraju mikroklimatske uslove koji pomažu u smanjenju ovog efekta. Time se smanjuje potreba za korišćenjem klima uređaja, što direktno utiče na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i doprinosi globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena.

Osim toga, zelene površine imaju ključnu ulogu u upravljanju vodom, što postaje posebno važno u kontekstu promenjenih klimatskih uslova koji često dovode do ekstremnih vremenskih događaja. Naime, drveće i drugo rastinje na zelenim površinama deluju kao prirodna barijera za obuzdavanje poplava, upijajući višak padavina i smanjujući pritisak na urbane drenažne sisteme. Ovo doprinosi ne samo smanjenju rizika od poplava već i očuvanju vodnih resursa, pružajući stabilnost u urbanim ekosistemima.

Uz to, zelene površine promovišu biodiverzitet, stvarajući sredine koje su otpornije na promene u okolini. Raznolikost biljnog i životinjskog sveta na tim mestima ne samo da čuva ekosistemsku ravnotežu već i podržava adaptaciju na nove klimatske uslove. Prisustvo zelenih prostora takođe ima pozitivan uticaj na mentalno zdravlje ljudi, pružaju mesta za opuštanje, rekreaciju i zajedničke aktivnosti, čime poboljšavaju kvalitet života i smanjuju stres.

Pored novih standarda minimalnih zelenih površina, plan iz 2019. predviđa i neke inovativne mere kao što je ekološki indeks

Plan generalne regulacije Sistema zelenih površina predviđa pravila uređenja i građenja za zelene površine koje su u okviru drugih površina javne namene (škole, vrtići, bolnice) i to sa posebnim pravilima u zavisnosti od objekata: osnovne škole zahtevaju 5 m2 otvorenog zelenog prostora po učeniku, srednje škole 3, a vrtići 15 m2, dok na fakultetima zelene površine moraju zauzimati 25 odsto parcele. Uključeni su i minimalni normativi za npr. dečja igrališta, ali i drvoredi uz infrastrukturne koridore.

Ali pravila su daleko detaljnija od prostih udela zelenila.

Sa jedne strane, Plan prepoznaje različite namene zemljišta, kao i prostorne kapacitete za uspostavljanje zelenih površina. Tako se za stambenu novogradnju postavlja minimum od 23 m2 zelenih površina po stanovniku, dok se prilikom urbane rekonstrukcije ili transformacije, koji se tipično sprovode na zgradama u gradskom jezgru, gde je prostor ograničen, predviđa manji minimum – 7, odnosno 10 m2.

Sa druge strane, razlikuju se i kategorije zelenih površina, primera radi, kroz pravilo minimalnog procenta zemljišta u direktnom kontaktu sa tlom, jer je kontakt sa tlom važan faktor u sposobnosti zelene površine da upija višak padavina (u poređenju sa npr. zelenim krovom).

Jedna ekološka mera predviđena u dokumentu je ekološki indeks, odnosno urbanistički parametar minimalni ciljani ekološki indeks. Ovaj urbanistički parametar se uvodi po ugledu na mnoge gradove Evrope i Severne Amerike, a važan je za regulisanje već gusto izgrađenog centralnog gradskog tkiva, jer definiše odnos između ekoloških vrednosti i ostalih prostora na nivou parcele.

Računica može biti krajnje jednostavna: na primer, jedan kvadrat ozelenjene fasade ima istu vrednost kao pola kvadrata zelene površine u kontaktu sa tlom

Kako on funkcioniše? Na primer, ovaj indeks definiše različite težinske faktore za različite elemente zelene infrastrukture (porozne i poluporozne površine, zeleni krovovi i fasade i dr.) sa zemljištem u direktnom kontaktu sa tlom kao tipično najviše ocenjenim rešenjem.

Prepoznaju se i težinski faktori u odnosu na vrstu vegetacije, pa tako površina pod visokom vegetacijom (drvećem) ima veću vrednost od travnate površine: drveće značajnije doprinosi smanjenju efekta toplotnog ostrva svojom krošnjom, dok korenov sistem povećava kapacitete zadržavanja vode usled velikih padavina, i dodatno pospešuje biodiverzitet.

Jedno rešenje, do sada sprovedeno u nekim evropskim gradovima kao što je Berlin, jeste da se zelenim rešenjima dodeljuju vrednosti od nula (asfaltirana površina) do jedan (zelena površina u kontaktu sa tlom). Ako u ovoj nomenklaturi porozni beton ima vrednost od 0,2 to znači da se jedan kvadratni metar npr. porozne betonske staze računa kao 0,2 m2 zelene površine kada se primenjuju propisani zakonski minimumi.

Na ovaj način se omogućava kombinovanje različitih mera, čime se obezbeđuje fleksibilna implementacija prilikom arhitektonskog oblikovanja objekta. Dodatno se na ovaj način doprinosi kreiranja ekstenzivnih i intenzivnih zelenih površina na krovovima objekata, vertikalno ozelenjavanje fasada objekata, nadzemnih i podzemnih garaža, čime se unapređuju mikroklimatski uslovi i podiže energetske efikasnosti samih objekata.

Pomenute površine se dobijaju kroz novi urbanistički parametar, ali ne ulaze u minimalan procenat zelenih površina u direktnom kontaktu sa tlom na parceli, na osnovu čega predstavljaju samo dodatni benefit za unapređenje klimatske rezilijentnosti.

Pored toga, Plan afirmiše uspostavljanje ekološke mreže na području poljoprivrede, očuvanjem prirodne vegetacije i formiranjem novih zasada u formi međa, živica, drvoreda i grupa stabala između parcela, očuvanjem postojećih vlažnih staništa i prateće vegetacije i dr. Predloženo je osnivanje baštenskih kolonija (urbane bašte) za koje su propisana opšta pravila uređenja.

Usvajanjem ovog Plana, Beograd je dobio zakonski osnov za očuvanje i unapređenje postojećih i planiranje novih zelenih površina i šuma, kao dobara od opšteg interesa, kao i integraciju zelenih površina u različite namene. Iako je ovo važan korak, ostaje onaj stari problem: implementacija.

Iako Beograd predstavlja poligon za uvođenje inovacija, on je takođe odavno prepoznat kao grad koji ima trend niskog stepena implementacije urbanističkih planova. Mnoge inovacije prepoznate u ovom dokumentu poput ekološkog indeska se nalaze kao preporuke, dok je za njihovu implementaciju neophodno donošenje gradske odluke, kao što je to urađeno u Berlinu.

U budućnosti, ova pravila bi trebalo da postanu građevinska svakodnevica na sličan način kao što su to danas pravila o energetskoj efikasnosti, odnosno kroz izmene zakona o planiranju i izgradnji.

Izvor: Klima101

Related articles

Puto osiguranje za Grčku košta i do 12000 dinara

Pre planiranja putovanja, važno je obezbediti polisu putnog zdravstvenog osiguranja, naročito s obzirom na to da Srbija nema sporazum o zdravstvenom osiguranju sa Grčkom. U slučaju nepredviđenih zdravstvenih problema, troškovi mogu biti enormni ako nemate osiguranje. Cene osiguranja: Cena zavisi od dužine putovanja, destinacije, nivoa pokrića i drugih faktora. Na primer, individualno osiguranje za 10 […]

KAKO EU PODSTIČE CILJ SMANJENJA NETO GHG EMISIJA OD 90 ODSTO DO 2040

Evropska komisija objavila je preporuke za ostvarenje smanjenja neto emisija gasova staklene bašte od 90 odsto do 2040. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. Sve ovo ima za cilj da Evropska unija postane klimatski neutralna do 2050. godine. Kako bi se postiglo pomenuto smanjenje do 2040. godine, potrebno je sprovesti nekoliko radnji. Kao prvo navodi […]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *