PREVENCIJA JE KLJUČ ZA ZDRAVLJE Kako prepoznati KARDIO-RENALNI SINDROM, evo šta su rekli RENOMIRANI LEKARI Igor Mitić i Arsen Ristić

Srce i bubrezi predstavljaju dva organa koji na prvi pogled deluju potpuno razdvojeno, kako u anatomskom tako i u funkcionalnom smislu, međutim, oni su mnogo povezaniji nego što se ranije mislio. Tako oboljenje jednog od ova dva organa lako može da dovede do poremećaja funkcionisanja drugog i stvaranja tzv. “začaranog kruga” u kome nije moguće ozdravljenje dok se oba organa ne oporave i vrate u normalu.

Konferencija “Kardio- renalni sindrom: Kako ga prepoznati i adekvatno lečiti” u Jugoslovenskoj kinoteci 4. aprila od 11.00 časova

O kakvom  oboljenu je reč i kako se ispoljava i razgovarali smo sa prof. dr Igorom Mitićem, nefrologom, i prof. dr Arsenom Ristićem, kardiologom, uoči konferencije “Kardio- renalni sindrom: Kako ga prepoznati i adekvatno lečiti”.

-Kardiorenalni sindrom je stanje kada zbog postojanja akutnog ili hroničnog oštećenja funkcije bubrega strada srce ili obrnuto, kada zbog postojanja akutnog ili hroničnog oštećenja srca strada bubreg. Povezanost ova dva organa, ma kako izgledala nelogična, zbog razlike u anatomskoj lokalizaciji u organizmu, u suštini je logična. Srce obezbeđuje protok adekvatne količine krvi kroz organizam od koje oko 20%  prolazi kroz bubreg, a sa druge strane bubreg je centralni organ u kome se reguliše zapremina krvi, preko stvaranja mokraće i regulacije nivoa pritiska hormonskim putem. Stoga, povezanost funkcija, pa i oboljevanja bubrega i srca istovremeno, nije ni malo slučajna. Kardiorenalni sindrom nastaje kod stanja koja su uobičajena za čovečanstvo u XXI veku:  posledica je istovremenog postojanja gojaznosti, šećerne bolesti, arterioskleroze, ateroskleroze i visokog pritiska. Naročito kombinacija više ovih stanja, koja je veoma česta, dovodi do oštećenja ovih organa, što dovodi do teškog i komplikovanog kliničkog toka bolesti, i nažalost, povišene stope umiranja obolelih- govori dr Mitić.

Nefrolog otkriva da se prvi kritični dokaz postojanja kardio-renalnog sindroma i bubrežnog oštećenja može videti sa dva nalaza krvi ili jednim nalazom iz mokraće, a vrlo lako se laboratorijski dokazuje.

foto: Printscreen K1 televizija

-U parametrima se vide povišeni vrednosti uree, kreatinina i mala ili velika količiina belančevine u mokraći. Sa redovnim odlaženjem kod lekara koji će to izmeriti jedanput u toku godinu, dve dana za populaciju stariju od 50 godina ili one koji znaju da imaju srćano oštećenje. Oni koji uz srčanu bolest imaju značajan pritisak ili piju lekove za pritisak takođe da provere- rekao je dr Mitić za emisiju “Uranak” na K1 televiziji.

Kako se leči kardio-renalni sindrom?

-Kao i većina masovnih nezaraznih bolesti u ljudskoj populaciji, kardiorenalni sindrom se najbolje leči prevencijom. Ovo podrazumeva sve ono što ljudi, a naročito naši sugrađani u Srbiji ne vole da rade: prestanak pušenja, fizičku aktivnost, ograničenje unosa štetnih namirnica i soli, regulaciju telesne mase i kontrole lekara. Jednom ustanovljeno oštećenje srca i bubrega zahteva doživotno praćenje i lečenje različitim dostupnim lekovima i medicinskim, pa i hirurškim procedurama. Treba napomenuti da je primena nekih od ovih lekova istovremeno deluje i na srce i na bubreg, te da je moguće delovati na kardiorenalni sindrom, naročito na formu bolesti gde postoji hronično oštećenje funkcije srca i bubrega, istovremeno.

Doktor Mitić savetuje pacijentima obolelim od ovog poremećaja rada srca i bubrega da počnu da se odnose prema svome, u ovom životu jedinom telu, sa dužnim poštovanjem.

Foto: Getty Images/Verywell Health

-Svakako da bi trebali da se uzdrže od štetnih navika, smanje težinu i povećaju svoju fizičku aktivnost, što će smanjiti učestalost ili odgoditi pojavu kardiorenalnog sindroma. Sa druge strane, naši sugrađani bi morali da budu podvrgnuti  rutinskim preventivnim kontrolama lekara, koji će rano dijagnostikovati ovo stanje. I naravno jednom ustanovljena dijagnoza kardiorenalnog sindroma, zahteva i dalju saradnju sa lekarima, sa punim poverenjem u predložene mere lečenja, redovnu primenu predloženih lekova i kontrolne preglede i dopunska ispitivanja koje lekar predloži. Pokušaj iznalaženja odgovora o načinu lečenja na internetu, ili verovanjem u čudesne lekove  po savetu komšija i prijatelja i „iskusnih“ bolesnika, samo smanjuju šanse za uspešno kontrolisanje toka ove bolesti, odnosno dovode do prevremenog oboljevanja i povećavaju smrtnost naših sugrađana.

Profesor dr Arsen D. Ristić, kardiolog i načelnik odeljenja za srčanu insuficijenciju, ističe za Pink televiziju da pacijenti sa ozbiljnim srčanim bolestima i srčanom slabošću imaju glavni problem sa viškom tečnosti, koji se uglavnom pojavi u plućima, ali i u nogama, stomaku.

-Višak tečnosti dovodi naše bolesnike da bivaju ponovo i ponovo primani na bolničko lečenje. To su ljudi koji dugo godina imaju loše regulisan šećer, hipertenziju, mnogo kilograma, bronhijalnu astmu, gde se srce nije proširilo ali su se zidovi izmenili. Do sada nismo imali lekove za tu formu srčane slabosti, sada imamo- rekao je prof. doktor Ristić i dodao da su anemija, hipertenzija, pojačano zamaranje, oticanje nogu koji su simptomi za odlazak kod lekara.

Doktor Arsen D. Ristić: foto: Screenshot Pink

Doktor Ristić otkriva da je za uspešno lečenje kardio-renalnog sindroma najvažnije otkloniti početni uzrok koji je doveo do poremećaja, bilo da se on nalazi na srcu ili na bubrezima.

-Osnovni korak je primena lekova koji omogućavaju bubrezima da stvaraju veću količinu mokraće i na taj način izbacuju višak vode iz organizma. Ovi lekovi su neizostavni deo terapije, a naročito su važni ukoliko je srčana slabost uzrok kardiorenalnog sindroma. Pored ovoga, veoma je važno blokirati hormonsku renin-angiotenzin-aldosteron osovinu koja održava “začarani krug” pogoršanja srčane i bubrežne funkcije u kardiorenalnom sindromu. Ovo se postiže primenom lekova iz grupa inhibitora angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitora), blokatora receptora angiotenzina, koji mogu biti i u kombinaciji sa inhibitorima neprilizina, potom antagonistima aldosterona i beta blokatorima. Savremena terapija srčane insuficijencije sa ranom primenom četiri leka iz različitih grupa, a posebno SGLT2 inhibitora mogu da uspore progresiju kardiorenalnog sindroma i značajno poprave prognozu.

Postoji pet tipova kardio-renalnog sindroma: akutni kardiorenalni sindrom – Srčana slabost dovodi do akutnog oštećenja bubrega; hronični kardiorenalni sindrom – Hronična srčana slabost dovodi do hronične bubrežne insuficijencije; akutni renokardijalni sindrom – Akutno oštećenje bubrega dovodi do akutne srčane slabosti; hronični renokardijalni sindrom – Hronična bubrežna insuficijencija dovodi do hronične srčane slabosti i sekundarni kardiorenalni sindrom – Sistemska bolest dovodi do istovremenog oštećenja srca i bubrega.

Kod teških oblika kardiorenalnog sindroma primenjuju se infuzije lekova koji pojačavaju rad srca, podižu krvni pritisak i poboljšavaju protok krvi kroz bubrege tako što simuliraju povećanu aktivnost simpatičkog dela autonomnog nervnog sistema.

-Zahvaljujući napretku tehnologije i medicine, danas je moguće različitim mašinama i aparatima na određeno vreme u potpunosti zameniti funkciju srca i bubrege. Ovi modaliteti lečenja rezervisani su za najteže bolesnike kod kojih sve ostale mere nisu dale efekta. Mogu se primenjivati privremeno, kratkoročno, dok se osnovna funkcija oragana ne oporavi, ili dugoročno, ukoliko oporavak nije moguć. Zamena bubrežne funkcije predstavlja dijalizu, koja može da se vrši putem krvi (hemodijaliza) ili putem tečnosti u trbušnoj šupljini (peritonealna dijaliza). Za najteže oblike srčane slabosti na raspolaganju stoje različiti oblici mehaničke cirkulatorne potpore koji predstavljaju uređaje koji pumpaju krv kroz cirkulaciju umesto oslabljenog srca- navodi naš sagovornik.

Cilj panela podizanje svesti o ovom sindromu, evo i ko su učesnici

Panel je organizovan sa ciljem podizanja svesti javnosti o kardio-renalnom sindromu, značaju njegove prevencije, kao i pravovremenoj dijagnostici i adekvatnoj terapiji koja je od ključnog značaja za tok i lečenje KRS-a.

Panel diskusija, u trajanju od sat vremena, biće posvećena izazovima, dostupnim rešenjima i planovima za budućnost koji se tiču kardio-renalnog sindroma.

Učesnici diskusije biće:

Dr Jelena Janković, pomoćnica ministarke zdravlja u Vladi Republike Srbije

Prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO

Prof. dr Arsen Ristić , kardiolog, Univerzitetski Klinički Centar Srbije

Prof. dr Igor Mitić, nefrolog , Univerzitetski Klinički Centar Vojvodine

Nenad Vuković, predstavnik kompanije AstraZeneca

Uvodnu reč daće Ivana Jović iz Udruženja pacijenata Srbije, a moderator konferencije biće Ana Stamenković, novinarka RTS.

Izvor: nsuzivo.rs

Related articles

SOMBOR OBELEŽIO 275 GODINA STATUSA GRADA Priznanje novinarima „Somborskih”

SOMBOR: Centralni događaj trodnevne proslave Dana grada bila je u subotu Svečana akademija „Sombor – priča o gradu koji traje 1749-2024”. Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković istakao da je duga i iscrpljujuća bila borba za slobodu grada, od sticanja titule 1749. godine, pa sve do modernog doba. U skladu sa ustaljenom tradicijom, bila je ovo prilika […]

Rukotvorine kraljevačkih osnovaca vaskršnji poklon sugrađanima

U susret najradosnijem hrišćanskom prazniku – Vaskrsu, na Veliki četvrtak, kao simboličan uskršnji poklon sugrađanima, osnovci iz Kraljevca ukrasili su Trg Jovana Sarića kreativnim čestitkama i rukotvorinama.   Učenici osnovnih škola „Dositej Obradović“ iz Vrbe sa izdvojenim odeljenjima u Ratini i Dragosinjcima i „Dragan Đoković Uča“ iz Lađevca sa izdvojenim odeljenjem u Cvetkom, uz pomoć […]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *