Primena nauke u praksi jeste put da se poveća mlečnost naših muznih krava i da umesto dvadesetak litara mleka dnevno daju dvostruko više.
Kada je reč o primeni nauke i naučnih istraživanja u privredi i poljoprivredi, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović, prilikom posete beogradskom Institutu za stočarstvo, rekla je da su neke zemlje odavno rešile taj problem razvijajući sistem za tehnološki transfer od laboratorije, otkrića, takav da se bar jedan deo transformiše u uslugu ili konkretan proizvod.
− Naše ministarstvo je intenzivno poslednjih godinu i po dana radilo da umreži sve bitne subjekte za razvoj inovacione delatnosti, novih proizvoda i usluga. Imamo Fond za inovativnu delatnost, koji funkcioniše dugo i predstavlja mesto koje podržava ovakvu vrstu transfera tehnologije i povezivanje privrede i nauke − rekla je ministarka i istakla da se u zemlji organizuje mnogo projektnih poziva u toku godine sa ciljem da se istaknu svi naučni potencijali i da se to znanje prevede i materijalizuje.
Bitan deo te priče su i naučno-tehnološki parkovi, kao mesto boravišta mladih startapa, gde imaju i mentorsku i finansijsku podršku da izađu u nekom trenutku na veliko međunarodno tržište, rekla je ministarka Begović. Ukazala je i na regionalne inovacione centre u zemlji, u čijem fokusu je da se dođe do svake inovacije, da i tamo gde nema inovacionih centara, instituta i fakulteta pojedinac sa dobrom idejom može da je sprovede u delo. Što se tiče privatizacije instituta, ministarka je rekla da je i zakonom definisano da su instituti u zemlji zaštićeni od toga, ali je neophodna i poželjna intenzivnija saradnja s privatnim sektorom.
Država je preduzela mere i gotovo da ne postoji grana u stočarstvu koju nije finansijski podržala (direktor Instituta za stočarstvo Nikola Delić)
− Mi imamo infrastrukturu i ekspertizu. U planu je izrada portala gde ćemo pokazati sve naše kapacitete, koje će uz određene uslove privatni sektor moći da koristi − rekla je ministarka.
Dodala je da je posebno važno razvijati institute, kao što je Institut za stočarstvo, one koji su posvećeni razvoju stočarstva i uopšte razvoju bezbedne i zdrave hrane.
Direktor beogradskog Instituta za stočarstvo Nikola Delić rekao je da, što se tiče samog tog instituta, treba ići ka projektima, kako domaćim tako i međunarodnim, i to je najveći izazov. Ističe da su najteža vremena što se tiče pada stočnog fonda prošlost, jer država je preduzela mere i gotovo da ne postoji grana u stočarstvu koju nije finansijski podržala.
− Mislim da će mere dovesti do zaustavljanja opadnja stočarskog fonda. Mi moramo raditi prvenstveno na uvođenju reda u toj oblasti, a zatim i na kvalitativnom pomaku. Kao ustanova i glavna odgajivačka organizacija, uradili smo softver koji će uvesti dosta reda u tu oblast, a moramo raditi na kvalitativnom pomaku. To podrazumeva, na primer, da naša kvalitetna grla imaju od 8.000 do 9.000 litara mleka u laktaciji, što je 30−40 litara dnevno − rekao je Delić.
Očuvanje domaćih rasa
Potrebno je raditi na očuvanju i razvoju domaćih rasa, dodaje Delić, ali je situacija trenutno takva da je potreban i uvoz kvalitetnih priplodnih grla.
− Država radi na tome da imamo svoje, jačanjem institucija, ali u ovoj situaciji, kada je opao stočni fond, nisam protiv uvoza kvalitetnih priplodnih grla − rekao je Delić.
Po rečima predsednika Udruženja proizvođača mleka Srbije Vase Džigurskog za “Dnevnik”, mlečnost krave zavisi od ishrane, genetike i uslova držanja.
− Veliki broj muznih krava daje svega 20 litara mleka dnevno, ali imamo i malobrojne farme čije krave daju po 50 i 60 litara mleka na dan. To su velike profesionalne mlekare , možda ih ima dve-tri − kazao je Džigurski. − Teško je dobiti podatke o mlečnosti naših krava, ali Udruženje proizvođača mleka procenjuje da je prosek ispod 20 litara na dan.
