BEOGRAD: Primena Zakona o učešću civila u međunarodnim misijama i operacijama van granica Republike Srbije počinje 16. marta, a Zakon je donet u sa ciljem doprinosa Srbije svetskom miru, globalnoj, evropskoj i regionalnoj bezbednosti, razumevanju i saradnji.
Kako se navodi u dokumentu, međunarodne misije i operacije su instrument spoljne politike, koji omogućava sprovođenje spoljnopolitičkih prioriteta, nacionalnih interesa i afirmacije Republike Srbije.
Pod pojmom civili u smislu ovog zakona podrazumevaju se državni službenici i nameštenici, zaposleni u organima autonomnih pokrajina (AP) i jedinicama lokalne samouprave (JLS), kao i druga lica koja poseduju odgovarajuće obrazovanje, radno iskustvo, stručnu osposobljenost, znanja i veštine, odnosno kompetencije relevantne za međunarodne misije i operacije.
Pod pojmom civili ne smatraju se pripadnici Vojske Srbije, zaposleni u Ministarstvu odbrane i lica koja se upućuju u međunarodne misije i operacije na osnovu zakona koji uređuje učešće Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije.
Pod pojmom međunarodne misije i operacije van granica Srbije u smislu ovog zakona, podrazumevaju se misije i zadaci očuvanja nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti i međunarodnog mira u skladu sa politikom nacionalne bezbednosti Srbije.
Pod vrstama međunarodnih misija i operacija u smislu ovog zakona podrazumevaju se misije i operacije međunarodnih i regionalnih organizacija, misije i operacije koalicije država, kao i bilateralne misije i operacije od značaja za očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti koje u sebi sadrže civilnu komponentu, navodi se u dokumentu Zakona.
Upućivanje civila u međunarodne misije i operacije zasniva se na principima da je učešće civila u konkretnoj međunarodnoj misiji ili operaciji u skladu sa međunarodnim pravom, Ustavom i zakonima Srbije, zatim da je u skladu sa nacionalnim, bezbednosnim, odbrambenim i spoljnopolitičkim interesima Srbije.
Takođe, zasniva se na principu da je obezbeđena zaštita učesnika u međunarodnim misijama i operacijama, i promoviše principe ravnopravnosti, rodne zastupljenosti, ravnopravnog uključivanja muškaraca i žena u prevenciju i rešavanje konflikata, promovisanje kulture trajnog i održivog mira, kao i da je učešće dobrovoljno.
Kada je reč o uslovima, civil kako bi se kvalifikovao za učešće mora da bude državljanin Republike Srbije, punoletan, da protiv njega nije pokrenut krivični postupak, niti se vodi istraga, kao i da poseduje odgovarajuće obrazovanje, radno iskustvo, specifična znanja i veštine potrebne za rad u međunarodnim misijama i operacijama.
Potrebno je da je zdravstveno i psiho-fizički sposoban za poslove koje treba da obavlja, zatim da poseduje odgovarajuće znanje jezika potrebnog radi angažovanja u međunarodnim misijama i operacijama, kao i da ispunjava bezbednosne uslove za upućivanje.
Vlada, na osnovu Godišnjeg plana i predloga Ministarstva spoljnih poslova (MSP), donosi odluku o angažovanju civila u pojedinačnim međunarodnim misijama i operacijama, a u skladu sa potrebama za specifičnim profilima civila, Ministarstvo raspisuje javni konkurs, na koji se dobrovoljno zainteresovani prijavljuju.
Po završetku procesa odabira, a na osnovu odluke Komisije MSP, odabrani civili se upućuju na obuku.
Civili se upućuju u pojedinačne međunarodne misije ili operacije u trajanju do 12 meseci, a ukoliko postoji potreba Srbije, odnosno međunarodne misije ili operacije za profesionalnim profilom civila u konkretnoj međunarodnoj misiji ili operaciji, Vlada, na predlog Ministarstva, a uz saglasnost civilnog lica, može odobriti produžetak upućivanja za dodatnih 12 meseci.
Ipak, ukupna kumulativna dužina boravka u pojedinačnoj međunarodnoj misiji i operaciji ne može biti duža od 36 meseci.
U ovom slučaju civil ne može započeti novi mandat u novoj međunarodnoj misiji ili operaciji pre isteka 12 meseci od poslednjeg angažovanja.
Zaposleni civil ima pravo na mirovanje radnog odnosa za vreme učešća u međunarodnoj misiji ili operaciji u koju je upućen u skladu sa odlukom ministra, i ima pravo da se vrati na radno mesto na koje je bio raspoređen pre donošenja rešenja o mirovanju radnog odnosa, odnosno na drugo odgovarajuće mesto u organu u kojem ostvaruje radni odnos, navodi se u dokumentu Zakona.
