Građani i preduzeća sve češće postaju proizvođači
U Srbiji raste broj domaćinstava i kompanija koje se odlučuju da postanu prozjumeri, odnosno kupci-proizvođači električne energije. Ovaj koncept, koji podrazumeva postavljanje solarnih panela i proizvodnju struje za sopstvene potrebe, donosi višestruke koristi – od smanjenja računa, preko jačanja energetske sigurnosti, do očuvanja životne sredine.
„Model proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe donosi višestruke koristi – decentralizuje proizvodnju, povećava sigurnost snabdevanja i stabilizuje cene. Građani postaju proizvođači, smanjuju svoje račune i direktno učestvuju na tržištu energije“, istakla je Jelena Stojković Terzić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, koautorka studije o prozjumerima.
Potencijal razvoja i postojeće prepreke
Iako interesovanje raste, razvoj prozjumera u Srbiji suočava se sa nizom prepreka. Najveći izazovi su neusklađen pravni okvir, komplikovane administrativne procedure i nedovoljna podrška institucija. Pored toga, visoki početni troškovi, ograničen pristup subvencijama i zastarela elektrodistributivna mreža često obeshrabruju građane da naprave prvi korak.
Tu je i problem niske svesti, ali i otpora dela javnosti, koji se ogleda u nepoverenju prema novim tehnologijama i digitalizaciji sistema. Uprkos svemu, stručnjaci ističu da upravo ti izazovi mogu postati podsticaj za modernizaciju infrastrukture i stvaranje održivijeg energetskog modela.
Budućnost energetske nezavisnosti
Sve je više primera domaćinstava i firmi koje, uz pomoć solarnih panela, uspešno pokrivaju deo svojih potreba za električnom energijom, dok višak vraćaju u mrežu. Taj proces omogućava da se građani ne posmatraju samo kao potrošači, već i kao aktivni učesnici u sistemu, što značajno menja dinamiku tržišta energije.
„Proizvodnja za sopstvene potrebe nije samo pitanje ekonomije, već i ekologije. Svaki kilovat struje proizveden na krovu znači manje zagađenja i veću samostalnost u snabdevanju“, poručuju iz Centra za unapređenje životne sredine.
Uprkos brojnim izazovima, jasno je da Srbija ima potencijal da postane deo šire evropske prakse u kojoj prozjumeri igraju važnu ulogu u energetskoj tranziciji. Uz efikasnije procedure, veću institucionalnu podršku i širenje svesti, ovaj model mogao bi da postane stub energetske nezavisnosti i održivosti u narednim godinama.
