Pod beskrajnim talasima Atlantskog okeana krije se misteriozni “Izgubljeni grad”, gde su zajednice organizama opstale više od 120.000 godina. Iako smo do sada istražili tek mali deo naših okeana, ovaj pronalazak daje uvid u ono što se krije ispod površine mora.
Prema pisanju “Led Bajbl”, ovaj podvodni svet je otkriven pre 14 godina kada su stručnjaci poslali rovere na dubinu od 700 metara, verujući da istražuju stenovit pejzaž. Umesto toga, naišli su na hidrotermalno polje, koje je kasnije nazvano “Izgubljeni grad”.
Lokacija ovog polja nalazi se zapadno od Srednjeatlantskog grebena, a veruje se da je reč o jednom od najstarijih ekosistema u okeanu, prenosi Science Alert. Ovaj podvodni svet krije bele kule i dimnjake iz kojih izbijaju gasovi temperature do 40 stepeni Celzijusa, dok se centralni monolit nazvan po grčkom bogu mora, Posejdonu, uzdiže iz dna okeana.
Život u ekstremnim uslovima
Uprkos ekstremnim uslovima, “Izgubljeni grad” je dom mnogobrojnim vrstama, uključujući puževe, mikrobne zajednice i različite vrste školjki. Ovi organizmi preživljavaju zahvaljujući otvorima koji izbacuju vodonik, metan i druge gasove. Pored toga, životinje poput rakova, škampi i jegulja nalaze utočište u ovom specifičnom okruženju, iako je nedostatak kiseonika jedan od glavnih izazova za opstanak.
Svemirski ekosistemi na Zemlji
Naučnici veruju da slična hidrotermalna polja možda postoje i na drugim mestima u svemiru, na primer na Saturnovom mesecu Enkelad ili Jupiterovoj Evropi. Ovo otkriće pruža uvid u moguće oblike života na drugim planetama, jer se hemijske reakcije na dnu okeana oslanjaju na ugljovodonike, a ne na sunčevu svetlost.
Prema rečima mikrobiologa Vilijama Brazeltona, ovakvi ekosistemi mogli su postojati i na Marsu pre mnogo miliona godina, što otvara nova pitanja o životu u svemiru.
Zaštita ovog retkog nalazišta
Od otkrića ovog lokaliteta 2000. godine, pokrenuti su brojni pozivi za zaštitu “Izgubljenog grada”. Ovaj lokalitet se smatra važnim prirodnim bogatstvom, pa je predloženo da se uvrsti u svetsku baštinu. Međutim, moguće je da je ovaj korak došao prekasno. Poljska je 2018. godine dobila dozvolu za istraživanje 10.000 kvadratnih kilometara Srednjeatlantskog grebena radi rudarenja, što može ugroziti okruženje ovog jedinstvenog mesta.
Iako rudarenje ne obuhvata sam “Izgubljeni grad”, promena okolnog ekosistema mogla bi imati dalekosežne posledice, upozoravaju naučnici.
