PRVI DRAGULJ KOJI RASTE: NAUČNICI NAPRAVILI LABORATORIJSKI UZGOJENI RUBIN

Nauka je ponovo pomerila granice mogućeg, jer su istraživači uspeli da razviju prvi dragulj koji raste u laboratoriji. Reč je o rubinu, a za ovaj inovativni proces zaslužna je Sofi Bons, viši predavač i istraživač dizajna nakita na Univerzitetu Zapadne Engleske u Bristolu.

Proces uzgoja dragulja u nakitu

Bons je osmislila hemijsku tehniku koja omogućava rast dragog kamenja direktno iz sitnog fragmenta pravog rubina. Ovaj proces, poznat kao “in situ” tehnika, omogućava da se dragulj razvija dok se nalazi u nakitu, što je prelomni trenutak u oblasti dizajna i izrade nakita.

Naučnici su prethodno pokušavali da postignu ovakav rast, ali Univerzitet veruje da ovo ranije nije bilo uspešno izvedeno. Za pokretanje ovog procesa, Bons je koristila fragmente rubina iz otpadnog materijala, koje je smestila u platinastu postavku. Uz pomoć hemijskog agensa poznatog kao “fluks”, koji snižava temperaturu, omogućeno je dalje širenje dragulja.

Foto: StockCake.com

Ekološki aspekt uzgoja

Za razliku od tradicionalnih laboratorijskih dragulja, koji zahtevaju intenzivnu energiju ili onih koji se neodrživo iskopavaju iz zemlje, ovi rubini rastu iz recikliranih materijala i uz mnogo manju potrošnju energije. Proces traje od pet do 50 sati u peći, a Bons trenutno radi na skraćivanju tog vremena kako bi ceo proces učinila održivijim.

“Ono što je fascinantno jeste da je rast rubina nepredvidiv, baš kao i kod prirodnog dragog kamenja,” istakla je Bons.

Foto: StockCake.com

Promena percepcije laboratorijskih dragulja

Rebeka Enderbi, dizajner nakita iz Bristola, koja se bavi istraživanjem dijamanata uzgojenih u laboratoriji, izjavila je da se percepcija vrednosti ovih dragulja menja. “Ovi dragulji nisu veštački – oni oponašaju procese koji se dešavaju hiljadama godina u zemlji. Samim tim, oni postaju pristupačnija alternativa dragom kamenju koje se iskopava.”

Iako su laboratorijski uzgojeni dragulji potencijalno ekološki prihvatljiviji, Enderbi napominje da je za njihov uzgoj i dalje potrebna značajna količina energije, pa bi trebalo koristiti zelenu energiju u njihovoj proizvodnji.

Projekat dobio dodatnu podršku

Projekat Sofi Bons, koji je deo njenog doktorata, privukao je dodatna finansijska sredstva od strane Univerziteta Zapadne Engleske, što će omogućiti proširenje istraživanja i na druge vrste dragog kamenja.

Foto: Freepik.com

Ovo otkriće otvara vrata za nove tehnike u oblasti dizajna nakita, istovremeno promovišući održivost i inovaciju.

 

 

 

Magazin Politika

Related articles

DA LI TOPLI OBROK I PREKOVREMENI RAD ULAZE U MINIMALNU ZARADU: Detaljna analiza minimalca za 2025. godinu

Socijalno-ekonomski savet Srbije nedavno je odlučio  se minimalna zarada od 1. januara 2025. godine poveća sa sadašnjih 47.154 dinara na 53.529 dinara, dok će minimalna cena radnog sata iznositi 308 dinara. Ovaj dogovor je postignut u okviru pregovora između predstavnika radnika, daposlodavaca i države, a sve tri strane su dale svoj doprinos. Povećanje minimalne zarade […]

SEOSKO-TURISTIČKO DOMAĆINSTVO „KRIVAC” U SREMSKIM KARLOVCIMA DRUGAČIJE OD DRUGIH Mesto dobrih ideja

Kuća za odmor u potesu Krivac u Sremskim Karlovcima, s pogledom na Dunav i Koviljsko-petrovaradinski rit, koja je nepunih četvrt veka u posedu porodice Mišković, od 2022. godine postala je mesto u kom dr Ivana Mišković razvija projekat eko hab i ideju smanjenja otpada, reciklaže i ponovne upotrebe predmeta i namirnica i proizvodnje drugih proizvoda […]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *