Očekuje se rod do 3,5 miliona tona uprkos zalihama iz prethodne godine
Manje od mesec dana deli nas od početka žetve pšenice, a na tržištu se još nalazi oko 700.000 tona neprodate zalihe. Prema rečima stručnjaka sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, trenutni uslovi na njivama ukazuju na dobru rodnu godinu.
Dr Milan Mirosavljević ističe da su ovogodišnji usevi pšenice dobro razvijeni. “Visoki klasovi i gusta biomasa po jedinici površine su obećavajući znaci. Trenutno se pšenica nalazi u fazi nalivanja zrna, što je presudno za kvalitet i količinu roda,” objašnjava Mirosavljević. On naglašava da bi, ukoliko tokom ovog perioda padavine budu ravnomerno raspoređene i ako vreme ostane umereno, bez velikih vrućina i nevremena, prinosi mogli biti značajno iznad proseka prethodne decenije. Prvi otkosi mogu se očekivati između 15. i 20. juna.
Izvoz pšenice i vrednost na tržištu
U proteklih deset meseci, u periodu od jula 2024. do aprila 2025. godine, izvoz Srbije premašio je milion tona pšenice, tačnije 1.016.000 tona. Direktor kompanije Žitounija Zdravko Šajatović procenjuje da će ukupna prodaja na inostranom tržištu do početka nove žetve iznositi oko 1,2 miliona tona. Vrednost ovog izvoza procenjena je na preko 209 miliona evra.
“Prošle godine izvezli smo 1,14 miliona tona, dok je pre tri godine taj iznos bio oko 740.000 tona,” navodi Šajatović i dodaje: “Ako se nastave povoljni vremenski uslovi, očekujemo dobar rod i ukupnu proizvodnju između 3 i 3,5 miliona tona pšenice.”
Naš najveći izvozni pravci su, osim bivših jugoslovenskih republika, Rumunija i Italija. U prvih deset meseci ove godine, oko 406.000 tona prodato je u Rumuniju, dok je u Italiju plasirano oko 340.000 tona, što čini preko polovine ukupnog izvoza.
Zalihe i domaća potrošnja
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, pšenica je na jesen posejana na preko 590.000 hektara. Agroekonomski analitičar Branislav Gulan iz Novog Sada ističe da su zalihe sa prošlogodišnje žetve još uvek značajne – oko 700.000 tona.
“Domaća potrošnja žita se smanjila zbog promena u ishrani i opadanja broja stanovnika. Trenutno godišnje po glavi stanovnika prosečno konzumiramo oko 64 kilograma hleba. Za potrebe ishrane, robnih rezervi i semenske pšenice, potrebna nam je oko 1,1 milion tona godišnje da bismo obezbedili stabilnost do nove žetve,” kaže Gulan.
Perspektive prinosa i cene na tržištu
Statistika pokazuje da bi ukoliko se ostvare prosečni prinosi od prethodne godine (oko 5,3 tone po hektaru za celu Srbiju i 5,9 tona po hektaru u Vojvodini), ukupna količina pšenice u zemlji trebalo da bude oko 3,13 miliona tona. Cena pšenice na Produktnoj berzi u Novom Sadu trenutno je oko 24,2 dinara sa PDV-om po kilogramu, ali se očekuje da će tokom žetve cena pasti zbog povećane ponude.
Ukoliko klimatski uslovi ostanu stabilni, Srbija može očekivati jednu od rodnijih godina u poslednjoj deceniji, što će imati važan uticaj na domaće i međunarodno tržište žitarica.
“Klima je najvažniji faktor – ako izbegnemo ekstremne vremenske uslove, imaćemo izuzetnu godinu za pšenicu,” zaključuje dr Mirosavljević.
