Prvi slučaj zaraze polarnog medveda u Evropi izazvao uzbunu na Svalbardu
Na udaljenom arktičkom arhipelagu Svalbard dogodilo se nešto što naučnici do sada nisu zabeležili u Evropi. Kod mrtvog polarnog medveda potvrđeno je prisustvo ptičjeg gripa, što predstavlja prvi poznati slučaj zaraze ove vrste na evropskom tlu. Vest je saopštio Norveški veterinarski institut, koji je istovremeno potvrdio da je isti virus pronađen i kod uginulog morža u tom regionu.
Otkriće je dodatno pojačalo zabrinutost stručnjaka zbog širenja visoko patogenih sojeva ptičjeg gripa među sisarima. Virus, koji je nekada uglavnom bio vezan za ptice, poslednjih godina sve češće prelazi na druge životinjske vrste, uključujući lisice, foke, medvede i morske sisare. Naučnici upozoravaju da bi takav trend mogao imati ozbiljne posledice po osetljive ekosisteme Arktika.
Svalbard, poznat po ekstremnim klimatskim uslovima i jedinstvenom životinjskom svetu, dugo je smatran relativno izolovanim područjem kada je reč o velikim epidemijama među životinjama. Međutim, klimatske promene, migracije ptica i širenje bolesti na sever poslednjih godina menjaju tu sliku brže nego što su istraživači očekivali.
Norveški institut naveo je da se trenutno ispituje da li se radi o mutiranom podtipu virusa H5N5. Stručnjaci pokušavaju da utvrde na koji način su se polarni medved i morž zarazili, ali se pretpostavlja da je do prenosa došlo kontaktom sa zaraženim pticama ili drugim sisarima.
Virus se sve češće širi među sisarima
Naučnici već neko vreme upozoravaju da se ptičji grip više ne može posmatrati samo kao bolest ptica. Tokom prethodnih nekoliko godina u Evropi i Severnoj Americi registrovan je rast broja slučajeva zaraze među divljim sisarima, što pokazuje da virus pronalazi nove puteve širenja.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da su polarni medvedi već pod pritiskom klimatskih promena i smanjenja ledenog pokrivača. Svaka nova bolest može dodatno ugroziti populaciju koja zavisi od veoma specifičnih uslova za opstanak. Stručnjaci upozoravaju da bi širenje virusa među predatorskim vrstama moglo poremetiti čitav lanac ishrane u arktičkim regionima.
Morževi, kod kojih je takođe potvrđen virus, često borave u velikim grupama, što povećava rizik od prenosa bolesti. Ukoliko bi se virus proširio među većim kolonijama morskih sisara, posledice po lokalni biodiverzitet mogle bi biti ozbiljne i dugotrajne.
Istraživači sada pokušavaju da utvrde koliko je virus prisutan u arktičkom regionu i da li postoji opasnost od daljeg širenja među drugim vrstama. Posebna pažnja usmerena je na migratorne ptice koje prelaze ogromne udaljenosti između Evrope, Azije i Severne Amerike i mogu prenositi virus na nova područja.
H5N5 prvi put registrovan i kod ljudi
Dodatnu pažnju svetske javnosti izazvala je činjenica da je krajem 2025. godine potvrđena i prva ljudska infekcija virusom H5N5. Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti i Svetska zdravstvena organizacija tada su saopštili da je starija osoba iz države Vašington preminula nakon kontakta sa zaraženim živinskim jatima.
Prema podacima zdravstvenih institucija, simptomi infekcije mogu varirati od blagih do veoma teških oblika bolesti. Najčešće uključuju povišenu temperaturu, kašalj, upalu očiju i respiratorne tegobe, dok u težim slučajevima mogu izazvati akutnu respiratornu insuficijenciju i neurološke komplikacije.
Iako je potvrđen prelazak virusa na čoveka, Svetska zdravstvena organizacija trenutno procenjuje da H5N5 predstavlja nizak rizik po globalno javno zdravlje. Stručnjaci ipak upozoravaju da je neophodno pažljivo praćenje mutacija virusa, posebno u situacijama kada se sve češće registruje među sisarima.
Upravo zbog toga slučaj sa Svalbarda ima mnogo veći značaj od izolovanog incidenta u divljini. Naučnici ga vide kao još jedan signal da se granice između bolesti životinja i potencijalnih pretnji za ljude postepeno menjaju, čak i u najudaljenijim delovima planete.
