Kina se približava kao glavni trgovinski partner Srbije.
Srbija je ostvarila značajan rast spoljnotrgovinske robne razmene u januaru 2025. godine, dostigavši vrednost od oko 5,182 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 6,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), uvoz je porastao za 10,4%, dok je izvoz porastao za 1,6% u evrima, ali je došlo do opadanja u izvozu u dolarima od 4%.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na spoljnotrgovinsku razmenu Srbije jeste proizvodnja automobila u Kragujevcu, koja bi mogla da podstakne rast industrijske proizvodnje. Ekonomista Ivan Nikolić smatra da bi ovaj sektor mogao imati veliki uticaj na pozitivne ekonomske trendove u zemlji.
– Proizvodnja automobila u Kragujevcu biće ključna za rast srpske industrije i očekujemo da će doneti nova radna mesta i veći izvoz – izjavio je Nikolić. On je dodao da, uprkos pozitivnim trendovima, uvoz raste brže od izvoza, što rezultira širenjem spoljnotrgovinskog deficita.
Kina postaje sve važniji trgovinski partner Srbije
Kina je, prema Nikoliću, u velikoj meri smanjila razliku u spoljnoj trgovini sa Nemačkom i sve je bliža tome da postane glavni trgovinski partner Srbije. Takođe, Naglasio je da je sa Kinom potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, koji bi mogao da donese značajne promene u srpskom izvozu.
– Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom već daje prve rezultate, a očekujemo da će efekti biti još očigledniji u ovoj godini – istakao je Nikolić.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije sa EU i CEFTA zemljama
Statistika pokazuje da su zemlje sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, uključujući EU, najveći trgovinski partneri. Zemlje EU čine 55,3% ukupne razmene, a među najvažnijim partnerima za izvoz nalaze se Nemačka, Kina, Italija, Rumunija i Bosna i Hercegovina. S druge strane, uvoz iz Kine ostaje dominantan, dok je izvoz u Nemačku i Italiju opao.
Deficit u spoljnoj trgovini
Deficit u spoljnoj trgovini Srbije nastavlja da raste, sa 758 miliona dolara u januaru 2025. godine, što predstavlja povećanje od 41,9% u odnosu na prošlu godinu. Ovaj trend je rezultat bržeg rasta uvoza, dok izvoz nije dostigao očekivane nivoe.
– Visoki troškovi i inflacija usmeravaju izvoznu politiku Srbije na negativnu stranu, a to je nešto što zabrinjava sve nas – rekao je Dragoljub Rajić, direktor „Mreže za poslovnu podršku”.
Iako je situacija u privredi izazovna, izvoz i dalje beleži rast, ali se suočava sa izazovima, dok se susedne zemlje sa kojima je Srbija imala dobre rezultate u izvozu suočavaju sa sličnim problemima.
Srbija nastavlja da se oslanja na spoljnotrgovinsku razmenu i razvoj industrije, ali suočena sa sve većim problemima u trgovinskoj bilanci, potrebno je prilagoditi politiku i strategije za održiv ekonomski rast.
