U poslednje vreme sve se više govori o ideji skraćenja radne nedelje, pa čak i na 30 sati, što bi značilo četvorodnevni radni ritam. Ova tema nije samo aktuelna u Srbiji, već se razmatra i u mnogim zemljama sveta, poput Japana i Velike Britanije, gde su prednosti kraćeg radnog vremena sve očiglednije.
Japan kao pionir u promenama
Iako su Japanci poznati po svojoj radnoj etici i dugim radnim satima, vlada ove zemlje pokušava da se izbori sa ozbiljnim nedostatkom radne snage uvođenjem četvorodnevne radne nedelje. Zanimljivo je da je ova inicijativa pokrenuta još 2021. godine, ali je proces usvajanja spor, pa tek oko 8% japanskih kompanija omogućava radnicima tri ili više slobodnih dana. Ipak, znaci promena su prisutni, a sve više firmi počinje da uvodi ovu praksu.
Radna nedelja u Velikoj Britaniji
U Velikoj Britaniji, zaposleni sve glasnije traže četvorodnevnu radnu nedelju, ali uz isti broj radnih sati, kako bi imali više vremena za porodicu i privatni život. Ovu inicijativu je podržala i ministarka obrazovanja, Džeki Smit, koja smatra da bi se obim posla mogao uspešno završiti u četiri dana, a preostalo vreme posvetiti ličnom razvoju i porodici.
Srbija – između tradicije i inovacija
U Srbiji je situacija nešto drugačija. Slobodan Atanacković, počasni predsednik Udruženja poslodavaca Srbije, ističe da zakon omogućava radnicima i poslodavcima da se dogovore o radnom vremenu. Zaposleni mogu da biraju da rade četiri dana po deset sati ili pet dana po osam sati, jer je važno samo da nedeljni fond rada ne prelazi 40 sati.
Međutim, da se zakonski uvede skraćena radna nedelja u Srbiji, to bi, prema njegovim rečima, bilo teško ostvarivo u skorije vreme. Ipak, postoji mogućnost dogovora o fleksibilnom radnom vremenu, pogotovo u delatnostima gde ne sme biti prekidanja radnog procesa, poput proizvodnje u železarama.
Uštede za poslodavce
Sa aspekta poslodavaca, kraća radna nedelja može doneti određene uštede, posebno kada su u pitanju troškovi poput struje, papira i telefona. Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, ukazuje na to da je do pre nekoliko godina stopa nezaposlenosti u Srbiji bila preko 20%, što je otežavalo bilo kakve promene u radnom vremenu. Međutim, sada kada je stopa nezaposlenosti jednocifrena, vreme je za promišljanje o skraćenju radne nedelje.
Nova radna realnost?
Orbović smatra da bi radna nedelja od 36 sati bila realnija, ali je ključno da se posao ne trpi i da plate budu adekvatne. Mnogi poslodavci u Srbiji i dalje zadržavaju radnike po 10 ili 12 sati dnevno, bez plaćanja prekovremenog rada, iako su po zakonu u obavezi da to učine.
S obzirom na sve veći napredak robotike i veštačke inteligencije, moguće je da će se potreba za ljudskom radnom snagom smanjivati, a samim tim i broj radnih sati. Ostaje da se vidi da li će i Srbija pratiti ovaj trend u budućnosti.
