Vrednost tržišta nekretnina u Srbiji u prvoj polovini 2024. godine dostigla je 3,4 milijarde evra, što predstavlja rast od 3,9% u odnosu na isti period prethodne godine, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda.
Prosečna cena starijih stanova u Srbiji u prvoj polovini ove godine iznosila je 1.665 evra po kvadratu, što je rast od 12% u poređenju sa prošlom godinom, dok je cena novih stanova porasla na 1.767 evra po kvadratu, beležeći skromniji rast od 2%. Tipična kvadratura prodatih stanova u starogradnji iznosila je 52 kvadrata, dok su stanovi u novogradnji imali prosečnu površinu od 55 kvadrata.
Prodaja stanova u starogradnji dominirala je sa dvosobnim i dvoiposobnim stanovima koji su činili 38% prometa, dok su jednosobni i jednoiposobni činili 30%, a trosobni i troiposobni 11%. Slična situacija je i u novogradnji, gde su dvosobni i dvoiposobni stanovi učestvovali sa 26%, jednosobni i jednoiposobni sa 13%, a trosobni i troiposobni takođe sa 13%.
Širok spektar cena kuća u Srbiji kretao se od 500 evra do čak 3.182.000 evra u opštini Savski venac u Beogradu. U Novom Sadu najskuplja kuća prodata je za 543.000 evra, dok je vikendica u katastarskoj opštini Sremska Kamenica dostigla cenu od 300.000 evra. Građevinsko zemljište beležilo je širok raspon cena, posebno zemljište namenjeno za stambeno-poslovnu gradnju, sa vrednostima od 10 do preko 100.000 evra po aru.
U prvom polugodištu prometovano je ukupno 8.067 garaža, od čega je skoro polovina prodata u Beogradu (49%). Cene garažnih mesta varirale su od 400 evra u Nišu do 73.000 evra na beogradskom Vračaru. U oblasti poslovnih prostora zabeleženo je 1.419 kupoprodaja, sa cenama u rasponu od 22 do 12.054 evra po kvadratu.
Stabilan rast tržišta sa ukupno 60.154 kupoprodajna ugovora zabeležen je tokom prvih šest meseci 2024. godine, uz blagi rast od 0,2% u odnosu na prošlu godinu. Cene stanova nastavile su da rastu umjerenim tempom, sa godišnjom stopom rasta od 4,68%.
Najveći deo vrednosti na tržištu nepokretnosti u Srbiji odnosi se na stanove, u ukupnom iznosu od 1,8 milijardi evra, što čini 54% ukupnog prometa. Na kuće je izdvojeno 273,8 miliona evra (8%), dok je za građevinsko zemljište izdvojeno 261,5 miliona evra (8%). Poslovni prostori su ostvarili promet od 150 miliona evra (4,5%), a poljoprivredno zemljište 117,5 miliona evra (3,5%).
U Beogradu na vodi kvadrat 10.350 evra
Kada je reč o najvišim cenama prometovanih nepokretnosti u Srbiji u prvom polugodištu 2024. godine, najskuplji kvadrat stana prodat je po ceni od 10.350 evra u Beogradu, na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan u Beogradu iznosila 1.226.888 evra. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu, za 3.182.000 evra.
Osam odsto ugovora o prometu nepokretnosti finansirano je kreditom, što je za jedan procentni poen više nego lane, pri čemu su najvećim delom kupovani stanovi. Ukupno 20 odsto prometovanih stanova kupljeno je iz kredita, što je porast u poređenju sa 18 posto prošle godine.
Beograd dominira u vrednosti prodaje stanova, sa 57% udela u ukupnom prometu, kao i u vrednosti prodaje garaža (69%), poslovnih prostora (57%) i građevinskog zemljišta (51%). Nasuprot tome, Vojvodina prednjači u prometu poljoprivrednog zemljišta sa 69% udela, kao i u prodaji kuća (40%) i vikendica (50%).
Najveći broj kupoprodajnih ugovora zabeležen je u Novom Sadu, sa 5.448 transakcija registrovanih od strane Osnovnog suda u ovom gradu, dok je najveći promet sredstava ostvaren na području Prvog osnovnog suda u Beogradu, u ukupnom iznosu od 737 miliona evra.
U segmentu prodaje kuća došlo je do blagog smanjenja broja ugovora za 1,7%, dok je vrednost porasla za 6,6%. Najveći pad zabeležen je u sektoru poslovnog prostora, gde je broj ugovora opao za 9%, a vrednost transakcija za 15,2% u poređenju sa prošlom godinom.
