Organska poljoprivreda u Srbiji doživljava značajan rast, prateći globalni trend sve veće potražnje za zdravom i ekološki prihvatljivom hranom. Iako je još uvek u razvoju, ovaj sektor postaje sve važniji deo domaće i izvozne privrede, uz podršku države, evropskih fondova i sve osvešćenijih potrošača.
Srbija je poznata po plodnom zemljištu i raznovrsnim agroklimatskim uslovima, što omogućava gajenje različitih organskih kultura. Najzastupljeniji proizvodi u organskoj proizvodnji su žitarice (pšenica, kukuruz, ječam), voće (jabuke, šljive, maline, kupine), povrće (paradajz, paprika, krompir, luk), kao i lekovito bilje.
U poslednjih nekoliko godina, beleži se i porast u organskoj proizvodnji mesa i mlečnih proizvoda, ali ona još uvek nije na nivou biljne proizvodnje. Organski proizvodi iz Srbije sve češće završavaju na evropskim i svetskim tržištima, gde su prepoznati po visokom kvalitetu i bogatom ukusu.
Podrška države i evropskih fondova
Država sve više ulaže u razvoj organske proizvodnje kroz subvencije i podsticaje, dok EU fondovi, poput IPARD programa, pružaju finansijsku pomoć poljoprivrednicima koji žele da pređu na organski način proizvodnje.
Sertifikacija je ključan korak u organskoj proizvodnji, jer omogućava izlazak na tržište EU i sticanje poverenja potrošača. Sertifikaciju u Srbiji sprovode akreditovane organizacije poput “Serbia Organica” i “Ecocert”, a proces zahteva stroge kontrole i ispunjenje svih ekoloških standarda.
Izazovi u organskoj poljoprivredi
Iako organska proizvodnja ima veliki potencijal, srpski poljoprivrednici se suočavaju sa brojnim preprekama. Troškovi prelaska sa konvencionalne na organsku proizvodnju su visoki, a prinosi su u početnim fazama niži. Dodatni problem predstavlja nedovoljna edukacija poljoprivrednika, kao i nedostatak stručne radne snage.
Jedan od ključnih izazova je i ograničeno domaće tržište, jer je cena organskih proizvoda viša od standardnih, pa su još uvek dostupni užem krugu potrošača.
Budućnost organske proizvodnje u Srbiji
Uprkos izazovima, Srbija ima ogroman potencijal da postane regionalni lider u organskoj poljoprivredi. Sve veća svest potrošača, podrška države i pristup međunarodnim fondovima mogu doprineti razvoju ovog sektora.
Ako se uloži u edukaciju, modernizaciju i poboljšanje tržišnih uslova, organska poljoprivreda u Srbiji može postati jedan od najvažnijih segmenata privrede, sa benefitima ne samo za proizvođače, već i za zdravlje građana i očuvanje životne sredine.
Da li će Srbija iskoristiti ovu šansu i postati prepoznatljivo ime na mapi organske proizvodnje? Ostaje da se vidi, ali jedno je sigurno – potencijal je ogroman, a prilika ne bi smela da se propusti.
