U poslednjem kvartalu 2024. godine, cene repromaterijala u poljoprivredi zabeležile su rast, sa značajnim poskupljenjima u određenim segmentima. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stočna hrana je poskupela za 3,0 odsto, dok su drugi proizvodi i usluge poskupeli u proseku za 6,6 odsto. Ovaj porast cena se direktno odražava na ekonomiju poljoprivrednika, čineći njihove proizvode skupljima i smanjujući konkurentnost na tržištu.
POSKUPOLJENJE STOČNE HANE I NJEGOV UTICAJ NA POLJOPRIVREDU
Poskupljenje stočne hrane jedno je od najvećih izazova sa kojima se suočavaju poljoprivrednici. Cene stočne hrane porasle su za 3,0 odsto, što ima dugoročne posledice na troškove proizvodnje. Poljoprivrednici, naročito stočari, suočavaju se sa povećanjem troškova ishrane stoke, što dovodi do smanjenja profitabilnosti, ali i može uticati na brojnu strukturu stoke. Ako se ovi troškovi nastave povećavati, to bi moglo izazvati smanjenje proizvodnje mesa, mleka i drugih stočnih proizvoda, čime bi se povećala zavisnost od uvoza, a samim tim i cene u maloprodaji.
Zbog sve viših troškova proizvodnje, poljoprivrednici se mogu suočiti sa neizvesnostima u vezi sa održavanjem svojih farmi. Uvođenjem tehnologije i novih metoda u stočarskoj proizvodnji mogao bi se smanjiti uticaj ovih povećanja, ali mnogi manji proizvođači neće moći da prate ove promene, što bi moglo dovesti do smanjenja broja lokalnih farmi. Ovaj proces može dodatno povećati uvoz mesa, što nosi veće cene i manju održivost u budućnosti.
PROMENE U BROJU STOKE I NJIHOV IMPAKT NA LOKALNU PROIZVODNJU
Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, stanje sa brojem stoke u Srbiji pokazuje pad broja goveda za 3,7 odsto, dok je broj svinja povećan za 9,7 odsto, a broj ovaca porastao za 2,5 odsto. Zanimljivo je da je broj goveda u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji opao, što se može povezati sa povećanjem cena stočne hrane i smanjenjem broja farmi koje gaje krave za mleko i meso.
Ova promena u strukturi stoke u Srbiji može ukazivati na promene u preferencijama potrošnje, ali i na ekonomsku logiku poljoprivrednih proizvođača koji se odlučuju da preorijentišu svoje resurse prema vrstama stoke koje donose veći profit u trenutnim uslovima. Iako broj ovaca raste, goveda i dalje čine osnovu stočarske proizvodnje u zemlji, dok se sve više širi broj svinja, što dovodi do značajnih promena u strukturi tržišta.
KAKO OVO UTICATI NA SRBIJU?
Ove promene u poljoprivredi, zajedno sa poskupljenjem stočne hrane, mogu imati dalekosežne posledice po cenovnu stabilnost u Srbiji. S obzirom na to da je proizvodnja mesa u padu, uvoz iz drugih zemalja će postati neophodan da bi se zadovoljile potrebe tržišta. Međutim, uvoz mesa je skuplji i manje održiv za zemlju, jer donosi povećanje zavisnosti od stranih tržišta i smanjuje mogućnost za stabilan rast domaće proizvodnje.
Za obične potrošače, ovo može značiti više cene mesa na policama i smanjenje dostupnosti određenih vrsta proizvoda. Uz to, lokalni farmeri suočavaju se sa sve težim izazovima u održavanju proizvodnje, dok država treba da razmotri mere za podršku poljoprivredi kako bi održala samoopskrbu i smanjila potrebu za uvozom.
DEFINITIVNE POSLEDICE ZA FARMERE I POTROŠAČE
Poljoprivreda u Srbiji već sada suočava sa mnogim izazovima, ali povećanje troškova repromaterijala i smanjenje broja goveda samo je deo šire slike. Da bi se osigurala budućnost domaće proizvodnje, potrebna su ulaganja u infrastrukturu, tehnologiju i subvencije za poljoprivrednike, kako bi mogli da ostanu konkurentni na tržištu i obezbede siguran izvor hrane za Srbiju.
U suprotnom, zemlja bi mogla postati još zavisnija od uvoza, što dugoročno može imati ozbiljne posledice po ekonomiju, kao i po zdravlje potrošača, jer bi im proizvodnja hrane postajala sve skuplja i manje održiva.
