REDAK FENOMEN NA NEBU NAD NAŠOM ZEMLJOM: Beli mišar snimljen drugi put u Srbiji ikada

Foto: Marko Šćiban/Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Mišar (lat. Buteo Buteo), najčešća je ptica grabljivica u Srbiji, ali mišar bele boje izuzetno je redak fenomen i do sada je bio samo jedanput zabeležen u Srbiji, u okolini Šida prošle godine. U okolini Leskovca meštani sela Igrište nekoliko godina ga primećuju, ali je tek pre nekoliko dana ovekovečen foto-aparatom.

To je učinio ornitolog amater Stefan Zdravković, sa višegodišnjim iskustvom i nekoliko zanimljivih nalaza, među kojima je albino gavran.

„Pre dva meseca sam se čuo sa prijateljem koji je u selu video belog gavrana. On to pričao rođaku u susednom selu i ovaj mu kaže da kod njih ima beli orao. I posle dva meseca sam otišao u to selo i stvarno beli mišar, nije orao, ali jeste beli mišar“, kaže Zdravković.

Tokom više od veka istraživanja ptica u Srbiji mišar ovakvog potpuno belog perja nije fotografisan do 2021. godine u Vojvodini, pa su Stefanovi snimci značajno svedečenje retkog fenomena kod nas.

Fotografije belog mišara zabeležio je u leskovačkom selu Igrište, u blizini Vučja, a interesantno je da je mišar vazdušnom linijom udaljen svega nekoliko kilometara od mesta gde je zabeležen albino gavran.

Zdravković nije siguran da je beli mišar albino, ali sigurno ima leucizam – poremećaj obojenosti perja koji predstavlja nedostatak crnog pigmenta, melanina u telu.

„Nisam siguran da je albino mutacija, ne može da se vidi da li mu melanin nedostaje u oku i kandžama, ali je leucizam sigurno“, kaže mladi ornitolog.

Leucizam životinjama smanjuje mogućnost preživljavanja u prirodi, međutim, kako svedoče meštani Igrišta, belog mišara susreću već par godina, pa to ukazuje da uspešno odoleva svim izazovima.

Inače, mišar je druga najrasprostranjenija grabljivica u Evropi, ali prva po brojnosti u Srbiji. Iz reda je jastrebovki i mogu se videti kako lebde iznad polja ili njive, čekajući da se pojavi plen.

Hrani se uglavnom malim sisarima, ali neretko lovi i gmizavce, vodozemce, insekte, mlade ptice, voluharice, zmije, kišne gliste, a ponekad se hrani i lešinama.

Izvor: Južne vesti

 

Related articles

KRALJICA BEOGRADSKIH PIJACA: Zeleni venac- od turskog groblja do spomenika kulture

Svi putevi (Beo)grada vode na Zeleni venac. Već skoro čitav vek svi prestonički putevi ukrštaju se na pijaci smeštenoj u samom srcu grada decenijama ukrašenoj specifičnim kariranim krovovima. Titulu kraljice ovo gradsko srce pazara ipak nije dobilo samo zbog dobre lokacije. Svečano otvorena 1926. godine, po zatvaranju prve beogradske, „Velike pijace“ koja se nalazila na […]

MAŠTA, MALO UMEĆA I VERA U ZELENU BUDUĆNOST: Pogledajte kako je moguće napraviti vetrogenerator kod kuće!

Prilagodljivost obnovljivih izvora energije olakšava globalnu energetsku tranziciju pa se tako solarni paneli postavljaju na prostrane krovove hala velikih kompanija, ali i na male krovove privatnih kuća i zgrada, dok se vetroturbine neumorno okreću i u brdima i na obalama mora. Ipak, ovo nije priča o gigantskim projektima u oblasti OIE koji mogu da napajaju čitave kompanije ili […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.