Svih šest država Zapadnog Balkana pokazalo je ograničen napredak u usklađivanju sa ekološkim politikama EU, zaključak je izveštaja o napretku u pristupanju EU, objavljenog prošlog meseca u okviru novog paketa proširenja za Zapadni Balkan i Tursku.
U izveštaju se navodi i da postojeće politike i nivoi ulaganja nisu bili dovoljni za rešavanje nagomilanih ekoloških problema, koji direktno utiču na kvalitet života građana.
S objavljivanjem izveštaja koincidirala je poseta Briselu Regionalne mreže za zaštitu životne sredine 27. Prošle godine, WWF Adria je, u okviru projekta Zaštičena područja za prirodu i ljude, inicirala i podržala uspostavljanje Mreže, koja uključuje šest platformi civilnog društva iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije i Kosova*. Mreža ima u fokusu pristupanje EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena. Koalicija 27 iz Srbije aktivan je član ove regionalne mreže, a njeni predstavnici su takođe učestovali u poseti Briselu.
Predstavnici Mreže sastali su se sa predstavnicima Evropske komisije, a posebni sastanci održani su sa poslanicima Evropskog parlamenta Violom fon Kramon i Vladimirom Bilčikom. Dogovorena je saradnja i razmena informacija.
Komentarišući Izveštaj, Mreža podseća da su 2020. godine države Zapadnog Balkana potpisale Sofijsku deklaraciju i pokrenule Zelenu agendu kao glavni mehanizam za podsticanje poboljšanja životne sredine u regionu. Dve godine nakon potpisivanja nema opipljivih efekata Zelene agende.
“Možemo se delimično složiti da je potrebno vreme da se takav mehanizam pokrene, ali smo ipak obeshrabreni činjenicom da su i dalje nejasne nadležnosti, da nedostaje transparentnosti i da nisu uključeni svi bitni akteri iz različitih sektora, uključujući i civilni. Efikasno sprovođenje Zelene agende i rešavanje složenih ekoloških problema zahteva mnogo više saradnje između država i sektora, kao i između vlada na regionalnom nivou“, kaže Goran Sekulić iz WWF Adria.
Ukazujući da se energetska tranzicija, dekarbonizacija i napuštanje uglja odvijaju veoma sporo i da nedostaje preko potrebna saradnja među sektorima, Tanja Petrović iz Mladih istraživača Srbije podseća na problem zagađenja vazduha, koji je zabrinuo građane, ali ne i vlade, koje nigde nisu preduzele potrebne mere zaštite.
„Iako je zaštita biodiverziteta i ekosistema izdvojena kao jedan od stubova Zelene agende, i dalje nemamo projekte koji su usmereni na konkretnu zaštitu i obnavljanje prirodnih ekosistema. Koristi koje pružaju prirodni ekosistemi nisu ni prepoznate, ni integrisane u razvojne politike. Naprotiv, svaki dan stižu vesti o ugroženosti mnogih vrednih prirodnih staništa, posebno reka. Uticaj raznih strateških investicija u njih danas je takav da ga je potrebno ozbiljno preispitati”, kaže Petrović.
Nakon posete Briselu, Mreža poziva vlade Zapadnog Balkana da pojačaju saradnju u oblasti životne sredine, jer su mnogi ekološki problemi regionalni problemi. Mreža je spremna da sarađuje u procesu pristupanja EU i na nacionalnom i na regionalnom nivou, i da pomogne u razvoju mehanizama koji će omogućiti delotvorno uključivanje organizacija civilnog društva u planiranje i sprovođenje Zelene agende.
Koalicija 27 kao mreža nevladinih organizacija je osnovana je sa ciljem praćenja i doprinošenja procesu usklađivanja i primene politika i propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti životne sredine i klimatskih promena (Poglavlje 27 u pregovorima o pristupanju EU). Članice Koalicije 27 su: Alternativa za bezbednije hemikalije-ALHEM, Beogradska otvorena škola, Mreža za klimatsku akciju CAN, Centar za unapređenje životne sredine, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Inžinjeri zaštite životne sredine, Mladi istraživači Srbije i WWF Adria.
Izvor: WWF Adria
