Nakon istorijskog skoka cena sirove kafe, analitičari upozoravaju da najgore tek sledi. Dok građani Srbije sve dublje posežu u novčanike za šoljicu jutarnje kafe, pojedine zemlje Evropske unije još uvek uspevaju da održe značajno niže cene ovog omiljenog napitka.
Eksplozija cena na svetskom tržištu
Cena sirove kafe na globalnom tržištu dostigla je najviši nivo u gotovo pola veka. Prema podacima iz februara ove godine, prosečna cena kafe premašila je nivoe iz 1977. godine, kada je veliki deo brazilske proizvodnje uništen zbog izuzetno niskih temperatura.
„U martu 2025. godine, kafa srednjeg kvaliteta koštala je više nego duplo u poređenju sa septembrom prošle godine,“ navode analitičari tržišta. Ovaj nagli rast objašnjava se pre svega klimatskim katastrofama u Brazilu i Vijetnamu – dvema zemljama koje zajedno pokrivaju ogroman deo svetske ponude. Suše, požari i rekordne temperature u tim regionima drastično su smanjili prinose, a posledice toga oseća ceo svet.
Pored vremenskih uslova, dodatnu neizvesnost unose i nove trgovinske mere, pre svega najave uvođenja američkih carina na uvoz kafe, koje bi mogle dodatno destabilizovati tržište i povećati troškove snabdevanja za evropske uvoznike.
Zašto Srbija plaća više od Nemačke?
I dok evropski potrošači već osećaju posledice ovog haosa, razlike u maloprodajnim cenama među zemljama EU i Zapadnog Balkana ostaju zapanjujuće.
U Nemačkoj, potrošači trenutno mogu da kupe kilogram kafe za između 3 i 9 evra, dok u Slovačkoj cene variraju od 3.97 do 9.09 evra. Još niže cene zabeležene su u Bugarskoj, gde se kafa može naći za 4 do 7.59 evra po kilogramu.
Suprotno tome, građani Srbije trenutno plaćaju između 7 i čak 12.50 evra za isti proizvod. Zašto je kafa skuplja u zemlji sa prosečnim primanjima višestruko nižim od zapadnoevropskih?
„Tržišni lanac u Srbiji je znatno nepovoljniji za krajnjeg potrošača,“ objašnjava ekonomista Dragan Savić. „Visoke trgovačke marže, slaba konkurencija među uvoznicima i sve češće poremećaje u snabdevanju dodatno komplikuju situaciju.“
Situaciju dodatno usložnjava i talas bojkota trgovinskih lanaca u regionu, koji je započeo u Hrvatskoj, a zatim se proširio i na Srbiju. Potrošači negoduju zbog konstantnih poskupljenja osnovnih životnih namirnica, među kojima se kafa posebno ističe.
Još veća poskupljenja na vidiku
Stručnjaci upozoravaju da je trenutni rast cena tek uvod u ono što nas čeka. Prema prognozama, do kraja 2025. očekuje se dodatno povećanje cena sirove kafe i do 30 odsto, što će se neminovno preneti i na rafove supermarketa širom Evrope, pa i Srbije.
Evropska unija dodatno komplikuje situaciju uvođenjem nove regulative o sprečavanju uvoza proizvoda povezanih sa krčenjem šuma, što uključuje i kafu. Ova mera, iako ekološki opravdana, donosi dodatne troškove izvoznicima iz zemalja poput Brazila, što se na kraju reflektuje kroz višu cenu za evropske potrošače.
Uprkos svemu, analitičari savetuju potrošačima da budu pažljiviji prilikom kupovine, upoređuju cene i biraju robne marke koje nude bolji odnos cene i kvaliteta. Ipak, kako sada stvari stoje – kafa će sve manje biti luksuzna navika, a sve više ozbiljan trošak u kućnom budžetu.
„Ako su vam do sada dani počinjali uz kaficu, spremite se – od sada će počinjati uz račun,“ poručuju ironično pojedini korisnici na društvenim mrežama, ukazujući na nezadovoljstvo cenama koje više ne prate logiku ni tržišta, ni zarada.
