Upotreba uglja na globalnom nivou dostigla je rekordne razmere u 2024. godini, uprkos brojnim inicijativama za tranziciju na obnovljive izvore energije. Prema najnovijim podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), očekuje se da globalna potražnja za ugljem dostigne gotovo 8,9 milijardi tona do 2027. godine, što je rast od jedan odsto u odnosu na prošlu godinu. Ova činjenica predstavlja veliki izazov za održivost ekoloških ciljeva, posebno u kontekstu prethodnih obećanja svetskih lidera o postepenom odustajanju od uglja.
GLOBALNE TENDENCIJE I UTICAJ NA KLIMU
Prošlogodišnji pregovori o klimi u Glazgovu nagoveštavali su kraj upotrebe uglja, ali realnost je daleko od tih predviđanja. Čak i uz sve veće uvođenje vetroturbina i solarnih panela, rast potrošnje uglja nije zaustavljen, što dodatno otežava borbu protiv klimatskih promena. Ova situacija je naročito vidljiva u zemljama poput Kine, gde je ugalj i dalje ključni energent, ali i u mnogim zapadnim zemljama koje nisu uspele da u potpunosti pređu na obnovljive izvore energije.
ŠTA OVO ZNAČI ZA SRBIJU?
Za Srbiju, koja se oslanja na termoelektrane na lignit, ova situacija ima dvosmerni uticaj. Ekološki izazovi su sve veći, jer ugalj ostaje značajan zagađivač, dok je energetska tranzicija usporena. Iako postoji pritisak Evropske unije na zatvaranje termoelektrana i prelazak na obnovljive izvore, Srbija mora pronaći ravnotežu između energetske stabilnosti i zaštite životne sredine.
Ekološki stručnjaci naglašavaju da Srbija ne sme odustati od ulaganja u solarne i vetroelektrane, ali i da je neophodno dodatno razvijati hidroenergetske kapacitete. Izgradnja reverzibilnih hidroelektrana i optimizacija korišćenja energije vetra i sunca ključni su koraci ka održivijem energetskom sistemu.
UGALJ KAO IZAZOV I PRILIKA
Iako je Srbija iskoristila veći deo svog hidropotencijala, lignit ostaje glavni domaći resurs. Međutim, njegova dostupnost je ograničena. Planiranje novih termoagregata, modernizacija postojećih i uvođenje efikasnijih tehnologija su od suštinskog značaja za očuvanje energetske sigurnosti do 2060. godine.
Na dugoročnom planu, stručnjaci predviđaju mogućnost razvoja nuklearnih elektrana, ali je potrebno da Srbija preduzme korake ka većoj energetskoj nezavisnosti. Takođe, resursi lignita na Kosovu i Metohiji predstavljaju potencijal koji bi mogao značajno doprineti energetskoj stabilnosti regiona.
ZELENA AGENDA I EKOLOŠKA ODGOVORNOST
Pitanje ekološke tranzicije u Srbiji ne sme se svesti samo na politički okvir. Zaštita životne sredine mora postati prioritet, ne samo zbog međunarodnih obaveza već i zbog očuvanja zdravlja i kvaliteta života građana. Srbija ima potencijal da bude lider u regionu kada je reč o održivom razvoju, ali su za to potrebna veća ulaganja u obnovljive izvore energije, kao i veća svest o značaju ekološke odgovornosti.
Dok svet ide ka sve većoj potrošnji uglja, Srbija mora pronaći svoj put ka održivoj energetskoj budućnosti, uz očuvanje prirodnih resursa i zaštitu životne sredine.
