Dok globalna ekonomija prolazi kroz period neizvesnosti, inflatornih pritisaka i geopolitičkih tenzija, zlato ponovo zauzima centralno mesto u strategijama država i investitora. Srbija se sada nalazi među zemljama koje ubrzano povećavaju svoje zlatne rezerve, a prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, količina zlata u domaćim trezorima dostigla je gotovo 54 tone — najviše u istoriji zemlje.
Vrednost tih rezervi krajem aprila procenjena je na oko 6,9 milijardi evra, što čini gotovo četvrtinu ukupnih bruto deviznih rezervi Srbije. U vremenu kada tržišta postaju sve nestabilnija, a valutni rizici rastu, zlato se ponovo posmatra kao jedna od najbezbednijih formi finansijske zaštite.
Posebno je značajno to što je Narodna banka Srbije samo tokom aprila povećala rezerve za više od 225 kilograma kupovinom domaćih zlatnih poluga od kompanije Srbija Ziđin Koper. Od početka godine količina zlata u državnim rezervama povećana je za približno tonu i po, što pokazuje da se strategija oslanjanja na plemenite metale nastavlja. Ekonomisti ocenjuju da ovakav potez nije slučajan. Centralne banke širom sveta već godinama smanjuju zavisnost od stranih valuta i pokušavaju da deo rezervi prebace u imovinu koja ima dugoročnu stabilnost. Upravo zbog toga zlato danas ima mnogo širu ulogu od simbolične ili investicione vrednosti.
Svet kupuje poluge, dok nakit gubi primat
Iako je cena zlata poslednjih meseci prolazila kroz kratkoročne oscilacije zbog jačanja američkog dolara i visokih kamatnih stopa, globalna tražnja nije oslabila. Naprotiv, tržište pokazuje da interesovanje za zlato raste, ali da se menja način njegove kupovine.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, ukupna globalna tražnja za ovim plemenitim metalom u prvom kvartalu 2026. godine dostigla je više od 1.230 tona. Vrednost tržišta skočila je na rekordnih 193 milijarde dolara, prvenstveno zahvaljujući snažnoj potražnji za investicionim zlatom, polugama i zlatnicima. Najveći rast zabeležen je upravo kod investicionih proizvoda, gde je tražnja porasla za čak 42 procenta na godišnjem nivou. Analitičari objašnjavaju da građani i institucije sve češće zlato kupuju kao oblik zaštite kapitala, a ne kao luksuzni predmet ili statusni simbol.
Istovremeno, tržište nakita beleži pad količine prodatog zlata. Visoke cene dovele su do toga da kupci biraju manje komade ili odlažu kupovinu. Ipak, iako je obim prodaje opao, ukupna vrednost kupovine nakita nastavila je da raste, što potvrđuje koliko je cena zlata danas visoka na globalnom tržištu.
Srbija prati strategiju velikih centralnih banaka
Povećanje rezervi Srbije deo je mnogo šireg međunarodnog trenda koji poslednjih godina ubrzano jača. Centralne banke širom sveta intenzivno kupuju zlato kako bi smanjile rizik od valutnih kriza, geopolitičkih sukoba i mogućih finansijskih šokova. Tokom prvog kvartala ove godine centralne banke globalno su neto kupile oko 244 tone zlata, što predstavlja dodatni rast u odnosu na prethodnu godinu. Posebno su aktivne zemlje koje žele veću nezavisnost od dolarskog sistema i stabilnije dugoročne rezerve.
Stručnjaci navode da zlato u ovakvim okolnostima postaje svojevrsno „osiguranje” za države. Za razliku od valuta ili državnih obveznica, njegova vrednost nije direktno vezana za politiku pojedinačnih zemalja, što ga čini privlačnim u periodima međunarodnih nestabilnosti.
Direktor kompanije „Tavex zlato&srebro” Georgi Hristov ocenio je da trenutne korekcije cena ne menjaju širu sliku tržišta. Kako je objasnio, visoke cene prirodno usporavaju kupovinu nakita, ali investiciona tražnja ostaje snažna jer građani i institucije traže imovinu koja može očuvati vrednost i lako se unovčiti kada je potrebno.
Zlato je simbol sigurnosti
Promena odnosa prema zlatu vidljiva je i među građanima Srbije. Nekada se ovaj plemeniti metal uglavnom povezivao sa nakitom, poklonima ili porodičnom tradicijom, dok se danas sve češće posmatra kao finansijska sigurnost u nestabilnim vremenima. Rast inflacije, neizvesnost na tržištima i strah od ekonomskih potresa podstakli su mnoge ljude da deo štednje preusmere u investiciono zlato. Analitičari navode da se posebno povećava interesovanje za manje zlatnike i poluge, koje građani vide kao dugoročnu zaštitu vrednosti novca.
Istovremeno, države nastavljaju da jačaju svoje trezore upravo u trenutku kada globalna ekonomija ulazi u period sporijeg rasta i povećanih političkih tenzija. Zlato zbog toga sve manje ima ulogu luksuza, a sve više funkciju strateške rezerve i finansijskog oslonca.
Uprkos kratkoročnim promenama cena, tržište pokazuje da poverenje u zlato ne slabi. Naprotiv, u vremenu kada investitori traže sigurnost, a države žele veću stabilnost rezervi, plemeniti metal ponovo postaje jedan od najvažnijih stubova globalnog finansijskog sistema.
