32 °C Belgrade, RS
3 jula, 2022

RIZICI OD ZLOUPOTREBE DIGITALNE POLJOPRIVREDE : Ako ne piše u zakonu, smatra se dozvoljenim

U poljoprivredi se odvija trka u digitalnom naoružavanju, u kojoj će pobednik diktirati uslove i kontrolisati našu hranu, prirodu i poljoprivrednike koji nas hrane. Ukoliko Evropska komisija ne bude regulisala podatke dobijene pomoću novih tehnologija, slično zaštiti ličnih podataka, nekolicina globalnih korporacija učvrstiće svoju dominaciju u poljoprivredi i prehrani na štetu malih poljoprivrednika i svih nas, upozorava se u izveštaju međunarodne mreže ekoloških organizacija „Friends of the Earth“.

Izveštaj o digitalnoj poljoprivredi

Naša planeta se, pored zdravstvene, nalazi i u velikoj ekološkoj krizi, a poljoprivreda, koja je delimično i odgovorna za nju, mora da radi na smanjenju zagađenja. Ovako počinje izveštaj o digitalnoj poljoprivredi koji je nedavno objavio evropski ogranak međunarodne mreže ekoloških organizacija „Friends of the Earth“.
Prema prošlogodišnjem izveštaju Panela za klimatske promene, u globalnoj proizvodnji ugljen-dioksida poljoprivreda učestvuje sa 13 odsto. Njen udeo u emisiji metana je 44 odsto, a u proizvodnji azotnih oksida 82 odsto. Celokupna proizvodnja poljoprivrednih proizvoda, zajedno sa preradom i distribucijom, odgovorna je za 21 do 37 odsto gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Međutim, sve što rade prirodi, ljudima se vraća kao bumerang. Posledica zagađenja jeste i lošiji kvalitet poljoprivrednog zemljišta, čiji rezultat su gubici u poljoprivrednoj proizvodnji.

Upravo to se dešava u Evropi – zemljište je sve goreg sastava a reke su sve zagađenije. Samim tim i hrana je sve lošija i skuplja za proizvodnju. Gledano iz ekonomske perpektive, može se uočiti još jedan negativni trend: pad broja malih poljoprivrednih gazdinstava. Naime, broj gazdinstava je između 2003. i 2013. godine smanjen za četvrtinu. Od ovog broja, čak 96 odsto čine mali poljoprivrednici.
Imajući u vidu ovakve pokazatelje, Evropska komisija je najavila „Zeleni dogovor“ za Stari kontinent, koji bi trebalo da unapredi zaštitu životne sredine.

Ideja je da se utiče na smanjenje emisije štetnih gasova, između ostalog i ulaganjem u inovacije. Jedan od načina da se to postigne je modernizacija poljoprivredne proizvodnje kroz digitalnu poljoprivredu.

PHOTO Vecteezy

Trka u digitalnom naoružavanju

Termin „digitalna poljoprivreda“ koristi se za skup različitih tehnologija koje omogućavaju optimizaciju poljoprivrednih delatnosti. To su prikupljanje podataka, analitika, veštačka inteligencija, odnosno mašine koje uče, upotreba senzora, satelita i robota, korišćenje dronova, i generalno automatizacija raznih proizvodnih procesa.

Ove tehnologije često potpadaju i pod pojam „precizna poljoprivreda“. Evropski parlament pod njim podrazumeva upravljanje u poljoprivredi zasnovano na posmatranju, analitici, preciznom merenju i racionalnom trošenju resursa na osnovu dostupnih podataka.

Šta to, međutim, znači u praksi? U organizaciji „Friends of the Earth Europe“ ocenjuju da je ovo trka u digitalnom naoružavanju, u kojoj će pobednik diktirati uslove i kontrolisati našu hranu, prirodu i poljoprivrednike koji nas hrane. Oni upozoravaju da će, ukoliko Evropska komisija ne bude regulisala podatke dobijene pomoću novih tehnologija, nekolicina globalnih korporacija učvrstiti svoju dominaciju u poljoprivredno-prehrambenom lancu. Opet na štetu malih poljoprivrednika.

U teoriji, podaci koji se u digitalnoj poljoprivredi prikupljaju od poljoprivrednika trebalo bi da posluže za analizu njihovog proizvodnog procesa, s ciljem da se osmisle odgovarajući saveti za unapređenje proizvodnje. Pitanje je, međutim, kod koga će završiti svi ti podaci. A podaci su, kao što znamo, „nafta 21. veka“.

Korisničke informacije lako mogu da se unovče, ali i da se upotrebe za razne vidove manipulacije.
Da li će se to zaista desiti niko ne može da tvrdi sa sigurnošću. No, indikativan je podatak da su ključni akteri na tržištu digitalne poljoprivrede multinacionalne hemijske kompanije koje proizvode pesticide.

Sada im se pridružuju i tehnološki divovi, uključujući „Soni“, „Filips“, „Oranž“, „Uber“, „Boš“, „Simens“, „Gugl“ i „Majkrosoft“. Takav zaokret tehnoloških kompanija ne čudi s obzirom na predviđanja da će tržište digitalne poljoprivrede rasti po stopi od 12 odsto godišnje, i da bi do 2025. godine moglo da vredi 10 milijardi dolara.

„Prijateljska” razmena podataka

Možemo samo da nagađamo na koje sve načine bi mogle da se iskoriste informacije prikupljene od poljoprivrednika, ali neka iskustva iz dosadašnje prakse pokazuju da su korporacije vrlo maštovite kada je u pitanju ovaj vid „poslovanja“.

Jedan od primera za tu tvrdnju su skorašnji potezi nemačke kompanije „Bajer“, koja posluje u hemijskoj i farmaceutskoj industriji. Ona je 2018. kupila američku multinacionalku „Monsanto“, što joj je omogućilo da kombinuje znanja iz hemijske industrije sa proizvodnjom semena. Kada se tome doda i digitalna poljoprivreda, kojom se „Bajer“ takođe bavi, to otvara mogućnost za, blago rečeno, „usmeravanje“ klijenata ka proizvodima ove kompanije.

Prošle godine je, naime, nemački gigant sklopio partnerstvo i sa firmom „Tilabl“, koja je kroz svoje aktivnosti vezane za digitalnu poljoprivredu navodno prikupljala još više informacija nego „Bajer“. Postojale su indicije da su dve kompanije počele da razmenjuju podatke.

Međutim, poljoprivrednici su se povezali na društvenim mrežama i upoređujući svoja iskustva došli su do zaključka da se manipuliše njihovim podacima. Zahvaljujući javnoj „razmeni mišljenja“ poljoprivrednih proizvođača, „Bajer“ i „Tilabl“ su raskinuli partnerstvo.

Ali navedeni primer ukazuje na rizik da zloupotreba informacija može da postane uobičajena praksa u EU, ukoliko se ona ozbiljnije ne pozabavi regulativom u oblasti digitalne poljoprivrede, upozorava se u izveštaju „Friends od the Earth Europe“.

Ako ne piše u zakonu, smatra se dozvoljenim

Trenutno na Starom kontinentu nijedan zakon, bilo da je reč o nacionalnoj ili evropskoj regulativi, ne pominje zaštitu podataka u poljoprivredi. U organizaciji „Friends od the Earth Europe“ smatraju da Evropska unija mora da razvije veoma dobru zaštitu podataka koji bi jamčili poljoprivrednicima njihova prava, slično postojećem zakonodavstvu o zaštiti ličnih podataka.

„Tehnološki bum u poljoprivredi mogao bi da koristi održivim i malim poljoprivrednicima i da podrži širenje agroekologije. Ali to je ostvarivo samo ako su podaci i tehnologija u poljoprivredi regulisani na nivou EU i ukoliko ih kontrolišu sami poljoprivrednici, a ne multinacionalne korporacije“, ocenjuju aktivisti „Friends of the Earth Europe“.

Zbog svega navedenog mreža ekoloških organizacija zahteva od EU da preduzme nekoliko mera. Prvo, da uspostavi javnu kontrolu nad digitalnom poljoprivredom a zatim i oštrija antimonopolska pravila, koja bi obezbedila fer konkurenciju u poljoprivrednom sektoru. U tom kontekstu „Friends od the Earth” se protive i vertikalnim monopolima, odnosno praksi da se jedna kompanija istovremeno bavi celim lancem poljoprivredne proizvodnje.

Treća mera odnosi se na finansiranje istraživanja iz oblasti digitalne poljoprivrede, koje bi se obezbeđivalo iz javnih budžeta i to samo za ona istraživanja koja nisu usmerena isključivo na zaradu, već i na zašitu okoline. Još jedna od predloženih mera podrazumeva ograničavanje prava na prikupljanje informacija od poljoprivrednika, slično kao što je urađeno u slučaju GDPR-a, odnosno ličnih podataka građana EU.

Related articles

BORKOVAC USKORO U PUNOM SJAJU: Plaže, šetališta i šuma kod Rume u novom ruhu

Borkovačko jezero je omiljeno izletište svih Rumljana, ali nažalost nije uređeno i iskorišćeno na pravi način, smatraju u ovoj opštini. Opština Ruma zajedno sa Opštinom Irig priprema projekat za uređenje Borkovca. Projekat obuhvata uređenje šume, uređenje jezera i priobalja i uskoro će biti predstavljen javnosti. – Reč je o projektu kojim će se Rumljani i […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.