Poslednjih nekoliko godina “osmomartovska groznica” trese roditeljske grupe.
Nekada su se mesila srca od obojenog testa u maminoj kuhinji, u poslednjem trenutku oslikavane su čestitke od suvog cveća i pisale pesme. A danas?
Nećete verovati, ali testo su zamenili televizori, čestitke – vaučeri, a pesme – neskromni komadi nakita. I simptomi ove tzv. groznice po roditelje su jači: u ovo doba godine hvata ih posebna mučnina i mori misao koliko će ovaj put morati da plate da ,,ne bi ostavili loš utisak?”.
Kažu koliko ko ima, pa dođu do 1.000 dinaraNajčešće, reč je o iznosima od 500 do 1.000 dinara. Ako uzmemo u obzir da većina njih ima po dvoje dece, iznos ozbiljno pogađa kućni budžet.
Jedan roditelj, koji ima dete u vrtiću, rekao je da su u grupi rekli da svako da ,,koliko ima”.
– Traže 500, 1.000 dinara, nešto kupuju, od ostatka vaučer, i deca crtaju čestitke – kaže otac devojčice, a mi otvaramo dodatno pitanje za razmišljanje kada je 1.000 dinara postalo sinonim za „koliko ko ima“?
Stvar je još zanimljivija ako imate dve vaspitačice u grupi, pa još dvoje dece vrtićkog uzrasta i eto vama između 1.400 i 2.000 dinara izbijenih iz džepa.
– Kod ćerke 200 dinara za vaspitačice, dakle ukupno 400. Kod sina po 500, ukupno 1.000 dinara. Ali skupljeni novac ide vaspitačicama i servirkama koje tamo rade, a koje su stalno sa decom – priča jedna mama iz Pančeva.
Već smo pisali danas o slučaju gde su roditelji u grupi tražili 900 dinara za vaspitačice i simboličnih 300 dinara za čistačice. Izgleda da nije svima podjednako Dan žena? Da ne pričamo o načinu na koji deci dajemo savršen primer ,,diskriminacije na osnovu stručne spreme”.
U Velikoj Plani otišli su tako korak dalje, pa smatraju da dve pripravnice ni ne zaslužuju da im se kupi poklon.
– Imamo dve pripravnice u grupi, ali su se neki roditelji bunili i nisu hteli da daju dodatan novac da se nešto simbolično i njima kupi – priča jedna žena.
Ima i onih roditelja koji sami kupe poklon, pa onda od ostalih traže refundaciju. Ali i pojedinih vaspitačica/učiteljica koje unapred kažu šta žele.
– Jedna mama je sama kupila poklon, bez konsultacije, i onda poslala u grupi “e, ja sam kupila neki personalizovani poklon sa ilustracijama dece i slično”.. i dajte po 400 dinara (ima 25 dece), imaće tu para i za još jednu nastavnicu, nije javila da li je nešto kupila – kaže jedna mama dok druga priča sledeće:
– Ovaj put je učiteljica sama izabrala pandora privezak koji joj se dopada, pa su mame koje su dobile tu informaciju obavestile nas neinformisane koliko da damo, da ne razočaramo učiteljicu. A uskoro ide i kraj četvrtog razreda, to će fešta da bude.
Nije sve tako “crno”
Ipak i dalje ima onih koji se drže tradicionalnijeg pristupa darivanju. Tako je jedna mama ispričala kako je prošle godine iznenadila vaspitačicu iz sinovljeve grupe. A to joj se i vratilo.
– Kod nas niti ko predlaže, niti ko traži… Prošle godine sam napunila kesu vaspitačicama sa slatkišima, kafom… Mislim da je još neka mama, ali ne sve. Nije bilo dogovora. Prošle godine su majke dobile poklončić od dece i vaspitačica naše grupe: magnete u obliku srca i pisamce, tj. pesmu o majci.
“Mi imamo razrednog, hvala bogu na tome”, nasmejao je komentar druge mame.
– Baš danas pričamo da bi klinci mogli da naprave foru pa da mu nešto kupe za 8. mart. Inače mu kupuju poklone za rođendan, sami se dogovaraju, sami kupuju – dodaje.
Dnevnik, Telegraf
