Bakterijske upale želuca i creva, odnosno gastroenterokolitisi, javljaju se tokom cele godine, a nešto češće tokom toplih dana.
Uzročnici su patogene i uslovno patogene bakterije, među kojima su najčešće bakterije iz roda salmonela, kampilobakter, patogeni tipovi eširihija koli, šigela, kao i zlatni stafilokok. Visoke temperature izuzetno pogoduju rastu i razmnožavanju bakterija u hrani, posebno hrani životinjskog porekla (mleko, mlečni proizvodi, jaja, meso, kremovi i filovi). Mleveno meso, kašasta hrana i slatkiši su najpogodniji za razmnožavanje zlatnog stafilokoka.
– Hrana može biti primarno zagađena (kontaminirana), ali je češće sekundarno kontaminirana nepravilnom obradom, njenim rukovanjem i čuvanjem. Ove infekcije se, takođe, prenose i kontaktom sa zaraženim osobama. Odojčad i mala deca, trudnice, osobe starije životne dobi koje imaju neko hronično oboljenje, kao i osobe sa oslabljenim imunitetom, mogu imati težu kliničku sliku i komplikacije – kažu u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.
U većini slučajeva, bakterijski enterokolitisi se manifestuju unutar nekoliko dana od konzumiranja kontaminirane hrane. Najčešći simptomi su povišena telesna temperatura, povraćanje, grčevi u stomaku i proliv. Stolice mogu biti kašaste, vodenaste, a mogu imati i primese sluzi i krvi. Obolela osoba lako dehidrira, što se manifestuje suvim ustima, suvim obloženim jezikom, tamnije prebojenom mokraćom i ubrzanim radom srca.
Najvažnije preporuke za prevenciju bakterijskih gastroenterokolitisa su, između ostalog, da se temeljno opere sirovo voće i povrće higijenski ispravnom vodom; temeljno pranje ruku zdravstveno ispravnom vodom i sapunom pre, u toku i posle pripreme hrane, posle korišćenja toaleta i nakon kontakta sa životinjama; termička obrada namirnica životinjskog porekla na temperaturi iznad 70 stepeni Celzijusa, dovoljno dugo; pripremljenu hranu najbolje je jesti svežu i nikako je ne držati duže od dva sata na sobnoj temperaturi.
