Postoji nekoliko anegdota kako je nastao izraz, koji i dan danas upotrebljavamo da bismo označili nešto kao veoma skupo ili kada hoćemo da kažemo da smo za nešto platili visoku cenu. Jedno od tumačenja polazi od pretpostavke da je reč o kajgani koja je skupo koštala svetog Petra, o čemu svedoči i jedna narodna priča, koju je pretočio u stihove Jovan Jovanović Zmaj.
U njegovoj pesmi pod naslovom Skupa kajgana svetog Petra govori se o tome kako su Isus Hristos i apostol Petar hodili po svetu da kušaju ljude. Uz to, „Hristos kuša još i Petra svog”. Jedne večeri zanoćili su u kolibi uboge udovice Rajke, koja je imala nejake dece. Ona ih lepo dočeka i ponusi im kajganu za večeru. Hristos to odbije i ode na slamu da spava, upozorivši svog Petra: „Ne založi večerice njene, večerice deci zgotovljene”. Petar kome je bilo dosta gladovanja, ne posluša Isusa, dohvati se kajgane, ali se ona u istom času okameni tako da je nije mogao jesti.
Sledećeg jutra Isus izrekne Petru tešku pokoru: „Ja ću dalje, ti ostani ovđe. Okrst prosi, pa joj đecu hrani, dok se vratim da ih zdrave nađem.”
I tako je sveti Petar hodao od kuće do kuće proseći i hraneći decu sirote Rajke. A kad se Isus vrati i upita: „Je l’ sve dobro, pa da te opraštam?”, Petar mu, satrven i izmožden, odgovori: „Sve je dobro, milom tebi hvala! Al’ kajgana skupo me je stala.”
Po drugoj verziji ove priče, sveti Petar je dobio velike batine od nekog domaćina, u čijoj je kući zanoćio zajedno s Hristom, zato što je, ne pitajući ga, spremio i pojeo kajganu. Tako ga je ta kajgana opet skupo stajala.
