Carski orao (lat. Aquila heliaca) poznatiji je na našim prostorima kao orao krataš. Svoje ime krstaš dao mu je narod zbog činjenice da se gnezdi na visokom drveću koje najobičnije ima krst na sebi(zapis).
Smatran je zaštitnikom polja i letine, tako da je narod imao običaj da kaže: Sretno je selo koje u svom ataru ima krstaševo gnezdo. Najstariji prikaz dvoglavog orla krstaša u srednjovekovnoj Srbiji jeste onaj na odeždi kneza Miroslava, na njegovom ktitorskom portretu iz 14. veka u Crkvi svetog Petra i Pavla u Bijelom polju, a koji je kopija portreta iz 12. veka.
Danas je orao krstaš na listi najugroženijih ptica u Srbiji. Zbog negativnog uticaja krivolovaca i otrova koji se upotrebljavaju u poljoprivredi od nekada 7 parova koji su nastanjivali delove Srbije danas je ostao samo jedna par na severu Banata.
Procenjuje se da u Evropi živi svega 1.800-2.200 gnezdećih parova. Početkom 21. veka u Srbiji je bilo svega dva do tri para na Fruškoj gori i u severnom Banatu. Taj broj je i danas kod nas kritično mali.
Orao krstaš je simbol nacionalnog grba Srbije i deo kulturne baštine. Poreklo njegovog imena vezuje se za mesto gde su ove ptice nekada svijale gnezda.
Naime, ovi orlovi su se često gnezdili na stoletnim hrastovima – zapisima koji su na sebi imali krst i koje je naš narod čuvao kao svetinju.
Izvor: alo.rs
