Učešće sive ekonomije u BDP-u Srbije i dalje zabrinjava, a rešenja se traže kroz inovacije, inspekcijski nadzor i saradnju sa globalnim partnerima
Siva zona je i dalje ozbiljan problem
Siva ekonomija u Srbiji i dalje predstavlja veliki izazov za nacionalnu privredu, budući da čini čak 21 odsto bruto domaćeg proizvoda. To, prevedeno u brojke, znači da se nekoliko milijardi evra godišnje kreće van zvaničnih i institucionalnih tokova. Ove informacije iznete su na panel diskusiji „Inovacijama protiv sive ekonomije“, koju je organizovala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Institucije ne uspevaju da zatvore sve rupe
Kako je istakla izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović, inspekcije imaju ključnu ulogu u borbi protiv sive ekonomije, ali je veliki broj mesta u tim službama nepopunjen, što dodatno otežava efikasnost nadzora.
„Veliki deo sive ekonomije odvija se zbog nedovoljnih kapaciteta inspekcija, ali i nedovoljne svesti potrošača o posledicama koje ovakav sistem nosi“, upozorila je Jovanović.
Borba koja traje od 2014.
Ona je podsetila da su prve korake ka sistemskoj borbi protiv sive ekonomije napravile društveno odgovorne kompanije koje su deo Saveza za fer konkurenciju pri NALED-u još 2014. godine. Kao rezultat toga, izrađen je prvi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, koji je prepoznat i podržan od strane vlade.
„Formirana su i posebna tela, uključujući Koordinaciono telo i Stručnu grupu za borbu protiv sive ekonomije, kako bi se obezbedio kontinuitet i sistemska primena mera“, rekla je Jovanović.
Inicijativa „Uzmi račun i pobedi“
Poseban efekat u podizanju svesti građana imala je kampanja „Uzmi račun i pobedi“, koju je NALED realizovao u partnerstvu sa Ministarstvom finansija. Građani su u velikom broju učestvovali, a nagradna igra pokazala je da stimulisanje potrošača može imati snažan efekat na smanjenje sivih tokova.
Siva ekonomija nije samo srpski problem
Podsećajući da siva ekonomija nije ograničena na Srbiju, već da je reč o globalnom fenomenu, Jovanović je navela da iskustva zemalja poput Hrvatske i Slovenije mogu biti korisna za domaći kontekst.
„Pogled u region i dalje od toga može biti dragocen za razumevanje problema, ali i za razvoj rešenja koja su prilagođena našim uslovima“, naglasila je.
Na panelu je najavljena i saradnja sa kompanijom Authentix, specijalizovanom za tehnologije zaštite proizvoda. Direktor kompanije Kevin Mekena izrazio je zadovoljstvo zbog početka saradnje, rekavši da je „ovo korak ka modernizaciji borbe protiv falsifikata i ilegalne trgovine“.
Falsifikati
Jedan od najzabrinjavajućih aspekata sive ekonomije odnosi se na zdravlje građana. Profesor Petar Stanojević sa Fakulteta bezbednosti upozorio je da čak 80 odsto potrošača širom sveta ne zna da kupuje falsifikovanu robu, dok je 30 odsto lekova u zemljama u razvoju deo sive ekonomije.
„Siva ekonomija nije samo pitanje finansija, već i pitanje bezbednosti. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 25 odsto alkohola na svetskom tržištu nije registrovano, što otvara prostor za ozbiljne posledice po zdravlje potrošača“, upozorio je Stanojević.
Put ka smanjenju sive ekonomije traži široku mobilizaciju
Borba protiv neformalne ekonomije zahteva zajednički pristup institucija, privrede i građana, ali i stalnu edukaciju, praćenje i međunarodnu saradnju. Digitalizacija, veća odgovornost inspekcija, ali i stimulacija građana kroz kampanje pokazuju da rešenje postoji, ali je potrebno istrajavanje i strateški rad.
