Srpska pravoslavna crkva danas se seća svetih mučenica Minodore, Mitrodore i Nimfodore, tri rođene sestre koje su svoj život posvetile veri i Bogu, postavši simbol nepokolebljive vere i čudotvorstva.
Život posvećen čistoti i veri
Sestre su potekle iz Vitinije u Aziji, gde su od malena vaspitavane u hrišćanskom duhu. Povukle su se u pustinju, odlučne da se duhovno uzdignu i oslobode svetskih varljivosti. Njihova predanost postu, molitvi i čistoti ubrzo ih je ukrasila darom čudotvorstva, te su mnogi bolesni dolazili k njima tražeći isceljenje.
Iako su želele da žive u miru i povučenosti, njihov dar isceljenja postao je poznat širom okoline, a glas o njihovoj moći stigao je i do kneza Frontona, koji ih je doveo pred sud.
Ispit vere i mučeništvo
Fronton, zadivljen lepotom i mirom koje su zračile ove isposnice, najpre je pokušao da ih pridobije laskanjem i obećanjima. Nudio im je bogatstva i brakove s carskim velmožama, ali sestre su ostale verne Hristu. Kada je shvatio da ih ništa ne može skrenuti s puta vere, Fronton je naredio mučenje.
Prva na mučenja bila je Minodora, koja je, uprkos velikim patnjama, ostala nepokolebljiva. Na njegov zahtev da prinese žrtvu bogovima, ona je odgovorila: “Svu sebe prinosim na žrtvu Bogu mojemu.” Nakon njene smrti, knez je izveo njene dve sestre i pokušao da ih uplaši pokazujući im telo mrtve sestre, ali Mitrodora i Nimfodora nisu se pokolebale.
Kao i Minodora, i one su mučene do smrti. No, njihova stradanja nisu prošla nekažnjeno – grom je udario iz neba i ubio Frontona i njegove sluge, pokazujući Božiju pravdu.
Hrišćanska hrabrost i posvećenost
Tela ovih svetih mučenica hrišćani su sahranili, a one su se upokojile između 305. i 311. godine, u vreme vladavine cara Maksimijana Galerija. Njihova smrt nije bila kraj, već su se upokojile u carstvu Hristovom, ostavivši za sobom neizbrisiv trag u hrišćanskoj istoriji.
