Gojaznost je u poslednjih 40 godina sveprisutna u celom, ali posebno u zapadnom svetu, gde u SAD, ovoj kategoriji pripada preko 15 posto populacije, rekao je digestivni hirurg dr Ognjen Skrobić.
Dodaje da nažalost, Evropa počinje da ih prati, pa je, kako kaže, i kod nas sve više takvih pacijenata.
Body mass iznad 40 ili preko 35 udružen sa još nekim bolestima, kao što su karidovaskuarni, dijabetes, hipertenzija, problemi sa plućima i slično, su indikacija za hirurško lečenje – rekao je dr Skrobić.
Kako kaže, pacijenti kažu da je uzrok povezan sa načinom života. Dodaje da je sve više stvari u prilog gojaznoj osobi da ne mora ni da prošeta, kao i vrste poslova sve manje zahtevaju fizički rad.
– Ljudi se uljuljaju u takav način života i kilogrami se samo nižu. Takođe, kvalitet hrane je isto diskutabilan – rekao je dr Skrobić.
Doktor kaže da je u SAD ovaj problem vezan za nešto siromašniju socijalnu kategoriju, jer je, dodaje, hrana jeftina, brza hrana, ta koja doprinosi pojačanoj gojaznosti.
Dr Skrobić kaže da kod tih pacijenata postoji nešto što se zove metabolički sindrom, dodaje da je to „laboratorija“ odakle se proizvode razne štetne supstance po zdravlje.
– Kod gojaznijih ljudi često dolazi do zapaljenja jednjaka, što kasnije može dovesti čak i do kancera – rekao je dr Skrobić.
Doktor je rekao, kada su u pitanju operacije smanjenja želudca, da postoje razne procedure za tu intervenciju.
– Prvo postoji endoskopska procedura, kada nema reza, koja se radi kroz jednjak. Balon je najčešća, kada se on ubaci u želudac, naduvalva i on smanjuje prostor – rekao je Skrobić.
On objašnjava da se taj balo vadi nakon 6 meseci, a pacijent mora da nastavi da se hrani kao dok je imao taj balon.
– Postoji i endoskopsko sužavanje želudca, kao i treća u kojoj se ubrizgava botoks u želudac kako bi se usporio njegov rad – rekao je dr Skrobić.
Doktor je rekao da, ako je neko motivisan, i sa pravom dijetom, može da i sa balonom napravi dugotrajno i održivo rešenje.
– Dve najčešće operacije su sliv i gastrični baj pas. Sliv je sužavanje želudca, on se fizički smanjuje, skrati se deo želudca koji se nakon obroka širi. Ostaje onaj deo želudca u kojem ne može da se zadrži puno hrane – rekao je dr Skrobić.
On je rekao da se želudac ponovo malo proširi, ali njegov efekat preko hormonskih stvari, koje povoljno utiču, dugoročno osoba ima manji apetit.
Kada je bajpas u pitanju, tu se isključi veći deo želudca, na jednom delu želudca se nakači tanko crevo. Kako kaže, hrana više ne prolazi kroz dvanaestopalačno crevo, već direktno ide u tanko crevo.
– Nakon intervencije kod velike većine je primećen pozitivan efekat, osećaju se zdravije i prihvatljivije. Bitno je da pacijent u prvom tom periodu unosi hranu na pravi način, da zna šta da koristi i koliko – rekao je dr Skrobić.
Izvor: pink.rs
