Na dan kada pravoslavni vernici slave jednog od najpotresnijih svetitelja iz ranohrišćanskog doba, podsećamo na život i stradanje Svetog Talaleja, lekara i svedoka vere čije su čudesne moći bile jače od smrti.
Pravoslavna crkva i njeni vernici 2. juna (20. maja po julijanskom kalendaru) slave Svetog mučenika Talaleja, jednog od najpoštovanijih ranohrišćanskih svetitelja, koji se istakao ne samo svojom lečničkom veštinom, već i nesalomivom verom u Gospoda Isusa Hrista. Ovaj mladi lekar iz Libana, koji je stradao u 18. godini života, ostavio je dubok trag u hrišćanskoj tradiciji, a narod ga i danas priziva kao zaštitnika zdravlja i milosrdnog iscelitelja.
Mladi lekar koji se nije odrekao vere
Talalej, rođen u porodici Veruikija i Romilije, već kao tinejdžer bio je poznat kao čovek izuzetne duhovne čistote i velikog znanja. Njegov život u potpunosti je bio posvećen lečenju ljudi, ali i širenju vere, što ga je dovelo pred cara Numarijana – jednog od vladara koji je sprovodio progone hrišćana.
“Moja vera je jača od bilo kakvog bola,” navodno je rekao Talalej kada mu je ponuđeno da se odrekne Hrista u zamenu za poštedu.
Kada je odbio, naređeno je da mu kolena budu probušena svrdlom i da bude obešen. Međutim, čudo se dogodilo – dželati su, oslepljeni Božjom silom, umesto njega probušili običnu dasku i obesili nju. Taj događaj je naveo i njih, Aleksandra i Asterija, da javno prihvate hrišćanstvo i budu pogubljeni zbog vere.
Čudesa naspram bola i mučenja
Sudija, koji je lično pokušao da ga povredi, bio je pogođen paralizom ruku dok nije zamolio upravo Talaleja za ozdravljenje – što je ovaj i učinio, moleći se za svog mučitelja.
Niz mučenja se nastavio – bio je bačen u vodu, ali nije potonuo. Pred zverima je stajao mirno, a one su mu lizale noge i pokazivale nežnost umesto agresije. I tada su svi shvatili – pred njima nije običan čovek, već svetac još za života.
“Ako treba da patim, neka bude tako, samo da ispunim volju Gospodnju do kraja,” bile su njegove molitve pred poslednje muke.
Na kraju mu je mačem odsečena glava, i to 284. godine, čime je njegova duša, kako vernici veruju, ušla u večni spokoj, dok je njegovo ime postalo sinonim za hrabrost, veru i blagost.
Vernici se i danas mole Talaleju
Vekovima kasnije, Sveti Talalej se poštuje kao jedan od najmilostivijih svetitelja, a vernici mu se obraćaju u molitvama za isceljenje – kako tela, tako i duše.
Njegov život i stradanje ostaju snažna poruka o tome koliko vera može biti moćna, čak i kada se suoči sa najvećim mukama.
“Ne zaboravljamo one koji su nas zadužili ljubavlju, milošću i hrabrošću. Sveti Talalej nas uči da vera ne poznaje mržnju,” poručuje sveštenik SPC-a povodom današnjeg praznika.
Crkve danas organizuju liturgije u njegovu čast, a mnogi vernici upućuju lične molitve ovom svetitelju, sa nadom u izlečenje i duhovni mir.
