Srbija će od 1. januara naredne godine dobiti novu Kancelariju za informacionu bezbednost, instituciju koja bi trebalo da postane centralna tačka za zaštitu digitalne infrastrukture države. Vest je saopštio direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović tokom konferencije posvećene sajber bezbednosti i zaštiti finansijskih sistema u digitalnom dobu, održane u Kući eUprave.
Formiranje nove kancelarije dolazi u trenutku kada broj digitalnih napada raste širom sveta, dok institucije, banke i kompanije sve više zavise od elektronskih sistema. Poslednjih godina sajber kriminal prerastao je iz izolovanih incidenata u organizovanu globalnu industriju vrednu milijarde evra, a stručnjaci upozoravaju da nijedna država više nije pošteđena takvih rizika.
Jovanović je naveo da je već formirano posebno odeljenje koje će predstavljati osnov buduće kancelarije i koje će se baviti pitanjima informacione bezbednosti. Prema njegovim rečima, tehnički i stručni nadzor u institucijama označenim kao kritična infrastruktura počeće već tokom leta, u skladu sa Zakonom o informacionoj bezbednosti.
Takav pristup pokazuje da država pokušava da reaguje preventivno, pre nego što dođe do ozbiljnijih incidenata. U savremenom digitalnom okruženju, napad na informacioni sistem može da paralizuje rad bolnica, banaka, energetskih mreža ili državnih službi za svega nekoliko minuta, dok posledice mogu trajati danima ili nedeljama.
Sajber kriminal više ne liči na filmove o pljačkama banaka
Govoreći o promenama koje je donelo digitalno doba, Jovanović je ocenio da se priroda kriminala dramatično promenila. Nekada su, kako je rekao, pretnje finansijskom sistemu dolazile u obliku oružanih pljački i fizičkih upada, dok danas napadači često deluju iz drugih država koristeći fišing prevare, lažne identitete i sofisticirane dipfejk tehnologije.
Upravo ta transformacija predstavlja jedan od najvećih izazova za bankarski sektor i državne institucije. Savremeni napadi često su gotovo nevidljivi običnim korisnicima, a kriminalci koriste veštačku inteligenciju kako bi kreirali lažne glasove, video-snimke i poruke koje izgledaju potpuno autentično. Stručnjaci upozoravaju da je sve teže razlikovati stvarne informacije od digitalnih manipulacija.
Prema procenama međunarodnih bezbednosnih organizacija, finansijski sektor ostaje jedna od glavnih meta sajber napada zbog ogromnog protoka novca i poverljivih podataka. Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da se veliki deo prevara danas oslanja upravo na ljudsku grešku, odnosno na trenutak kada korisnik otvori sumnjiv link ili poveruje lažnoj poruci predstavljajući se kao banka ili državna institucija.
Jovanović je istakao da sajber bezbednost više ne može da se posmatra samo kao tehničko pitanje rezervisano za IT stručnjake. Kako finansijske usluge postaju brže i dostupnije, raste i potreba za jačanjem zaštite sistema, upravljanja rizicima i stvaranjem otpornosti na digitalne incidente koji mogu ugroziti čitavu ekonomiju.
Banke i institucije upozoravaju na rast digitalnih prevara
Na konferenciji je posebno naglašena potreba za saradnjom između države, privatnog sektora i akademske zajednice. Predstavnici finansijskog sektora ocenjuju da nijedna institucija danas nema kapacitet da se sama izbori sa kompleksnim oblicima sajber kriminala koji se neprestano menjaju.
Generalna sekretarka Udruženja banaka Srbije Marina Papadakis izjavila je da je edukacija građana postala ključna linija odbrane. Ona je podsetila da su prethodne kampanje finansijske pismenosti bile usmerene pre svega ka mlađim korisnicima interneta i digitalnih servisa, gde su zabeleženi pozitivni rezultati u smanjenju pojedinih vrsta prevara.
Ovogodišnja kampanja, kako je najavljeno, biće fokusirana na stariju populaciju, koja je često posebno ranjiva na digitalne manipulacije. Stručnjaci upozoravaju da stariji građani neretko postaju mete lažnih poziva, SMS poruka i imejlova u kojima se od njih traže bankarski podaci ili hitne uplate pod izgovorom bezbednosne provere.
Sve češći slučajevi internet prevara poslednjih godina dodatno su povećali zabrinutost građana. U pojedinim slučajevima kriminalci koriste čak i lažne video-pozive sa generisanim likovima zaposlenih u bankama ili državnim službama, što dodatno otežava prepoznavanje prevare. Upravo zbog toga stručnjaci insistiraju na stalnoj edukaciji korisnika i razvoju digitalne pismenosti.
Veštačka inteligencija donosi napredak, ali i nove rizike
Predstavnici organizacije HUB201 upozorili su da ubrzani razvoj veštačke inteligencije donosi i ozbiljne bezbednosne izazove. Vladimir Radovanović izjavio je da nove tehnologije značajno optimizuju poslovne procese, ali istovremeno mogu ostaviti sisteme ranjivim ukoliko zaštita ne prati brzinu tehnološkog razvoja.
Poslednjih godina kompanije širom sveta ubrzano uvode automatizovane sisteme, digitalne asistente i AI alate kako bi smanjile troškove i ubrzale rad. Međutim, eksperti upozoravaju da isti alati mogu biti iskorišćeni i za sofisticirane napade, automatizovano kreiranje prevara i masovno prikupljanje podataka korisnika.
Radovanović je naglasio da je cilj budućih konferencija da se tema sajber bezbednosti približi i drugim sektorima društva, ne samo finansijskom. Kako se digitalizacija širi na zdravstvo, obrazovanje, energetiku i javnu upravu, raste i potreba za sistemskim pristupom zaštiti podataka i infrastrukture.
Upravo zbog toga osnivanje nove Kancelarije za informacionu bezbednost mnogi vide kao važan korak u pokušaju Srbije da ojača otpornost svojih digitalnih sistema. U vremenu kada se najveće pretnje često ne vide golim okom, poverenje građana u elektronske servise zavisiće od toga koliko će država uspeti da zaštiti njihove podatke, novac i svakodnevnu komunikaciju.
