U poslednjim godinama, vodonik se sve više prepoznaje kao ključni izvor energije koji bi mogao da obeleži budućnost energetske industrije. Ovaj potencijalni izvor energije postao je centralna tema na Drugoj beogradskoj međunarodnoj konferenciji o vodoniku, koja je okupila brojne stručnjake i lidera iz oblasti energetike, nauke i privrede. Na skupu, organizovanom uz podršku domaćih i međunarodnih institucija, diskusija o zelenom vodoniku kao putokazu za energetsku tranziciju privukla je značajnu pažnju.
ZELENI VODONIK
Dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Vladimir Popović, istakao je da je osnivanje klastera za projekte vodonika ključni korak u pravcu razvoja ove tehnologije u Srbiji. On je izjavio: „Klaster za projekte vodonika je izuzetno važan i mi smo se okupili da stvorimo mrežu ljudi koji će se baviti vodonikom u budućnosti“. Popović je dodao da je edukacija i razvoj kadrova ključni element u ovom procesu, jer, kako je napomenuo, bez stručnih kadrova, koncept primene vodonika ne može da bude uspešan.
Prema njegovim rečima, vodonik je sigurno gorivo budućnosti, a Srbija neće moći da izbegne njegovu upotrebu. „Moramo ići u tom pravcu jer okolnosti u svetu nas teraju da se orijentišemo prema održivim i čistim izvorima energije,“ naglasio je Popović.
PRILIKA ZA SRBIJU U KORIŠĆENJU VODONIKA
Jedan od ključnih trenutaka u diskusiji bio je odgovor na pitanje gde leži šansa Srbije kada je reč o korišćenju vodonika. Popović je ocenio da Srbija kao manja zemlja neće biti ključni lider u razvoju ove tehnologije, ali da će, svakako, koristiti svetske tehnologije koje se razvijaju. U svetu se i dalje ulaže u tehnologiju gorivih ćelija, koja ima potencijal da postane značajan izvor energije, posebno u automobilskoj industriji.
„Verujem da su hibridi trenutni najbolji izbor, ali budućnost je u vozilima na vodonik, kako kratkoročno, tako i dugoročno“, dodao je Popović, ukazujući na važnost ovih tehnologija za ekološku budućnost.
PRILIKE ZA ELEKTROPRIVREDU SRBIJE
Direktor Elektroprivrede Srbije (EPS), Dušan Živković, takođe je istakao važnost vodonika u energetskoj tranziciji. Živković je otkrio da je EPS započeo analizu mogućnosti za proizvodnju i skladištenje vodonika, kao i primenu goriva na bazi ovog elementa. Prema njegovim rečima, EPS ima cilj da istraži potencijale vodonika i kako bi mogao da se integriše u njihove poslovne procese.
„Globalno tržište zelenog vodonika je u ekspanziji, i njegova primena predstavlja izazov, ali i priliku za srpsku privredu u procesu dekarbonizacije“, naglasio je Živković. Kako je dodao, energetska tranzicija nije samo izazov za energetski sektor, već za celokupnu privredu i društvo, zbog čega EPS planira da bude lider u ovom procesu transformacije.
BUDUĆNOST VODONIKA
Vodonička tehnologija nudi brojne prednosti u smanjenju emisije štetnih gasova i postizanju ciljeva dekarbonizacije, zbog čega mnoge zemlje ulažu velike napore u njen razvoj. Srbija, kao deo globalnih energetskih promena, ima priliku da postane važan igrač u ovoj oblasti, implementirajući tehnologije vodonika koje će doprineti održivoj energetskoj budućnosti.
Za kraj, „Zeleni vodonik“ je postao simbol prelaza na ekološki održivije izvore energije, koji će u narednim decenijama značajno oblikovati svet. Srbija, iako možda ne lider u razvoju ovih tehnologija, ima potencijal da bude važan korisnik koji će koristiti nove izvore energije i učestvovati u globalnim procesima energetske tranzicije.
