Gojaznost među decom u Srbiji postaje sve ozbiljniji zdravstveni problem, a podaci pokazuju da se broj gojazne dece udvostručuje na svakih deset godina. Ovaj zabrinjavajući trend ne zaobilazi ni odraslu populaciju, gde više od 57 odsto stanovništva ima prekomernu telesnu težinu.
ISTRAŽIVANJE POKAZUJE PORAST GOJAZNOSTI U SRBIJI
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, koji su deo Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, 2019. godine 40,5 odsto populacije starije od 15 godina imalo je normalnu telesnu težinu. Međutim, čak 36,3 odsto građana bilo je predgojazno, dok je 20,8 odsto svrstano u kategoriju gojaznih.
Ove brojke jasno ukazuju na alarmantni trend porasta telesne mase kod stanovništva, što otvara pitanje nedovoljne fizičke aktivnosti i loših prehrambenih navika.
GOJAZNOST KOD DECE POSTAJE GLOBALNI PROBLEM
Gojaznost nije problem samo u Srbiji – svetske statistike pokazuju da se broj gojazne dece udvostručuje svakih deset godina. Procenjuje se da će do 2030. godine broj dece sa prekomernom telesnom težinom dostići 250 miliona, što predstavlja povećanje od čak 60 odsto u odnosu na trenutne podatke.
– Gojaznost može imati dugoročne posledice na zdravlje dece, uključujući povećan rizik od dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti i drugih hroničnih oboljenja. Osim toga, prekomerna težina može negativno uticati na samopouzdanje i mentalno zdravlje deteta, što dalje komplikuje njegovo odrastanje i socijalne interakcije – navodi se u izveštaju Batuta.
LOŠA ISHRANA I NEDOSTATAK KRETANJA
Glavni uzroci porasta gojaznosti kod dece i odraslih leže u promenama životnog stila. Brza hrana, visokokalorični obroci bogati mastima i šećerima, kao i nedostatak fizičke aktivnosti, doprinose ovoj negativnoj statistici.
– Deca provode sve više vremena pred ekranima, dok su fizičke aktivnosti svedene na minimum. Nekada su dvorišta i igrališta bila puna dece, dok danas većina njih slobodno vreme provodi uz telefone i računare – kaže nutricionista Ana Petrović.
Dodaje da se problem može rešiti edukacijom roditelja i dece o zdravoj ishrani, ali i uvođenjem više fizičkih aktivnosti u škole.
Kako bi se sprečio dalji rast gojaznosti, stručnjaci naglašavaju da je preventiva najvažniji korak. Uvođenje zdravih obroka u školama, promovisanje sportskih aktivnosti i podizanje svesti o zdravim navikama mogu značajno smanjiti broj gojazne dece u budućnosti.
– Roditelji moraju biti prvi koji će decu učiti zdravim prehrambenim navikama. Ako dete od malih nogu nauči da jede voće i povrće umesto slatkiša, kasnije će lakše održavati zdravu telesnu težinu – ističe Petrovićeva.
OPASNOSTI GOJAZNOSTI U ODRASLOM DOBU
Važno je napomenuti da se dečija gojaznost često prenosi u odraslo doba, što povećava rizik od teških zdravstvenih problema u budućnosti. Osobe koje su bile gojazne u detinjstvu imaju veće šanse da se suoče sa povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom i srčanim oboljenjima kasnije u životu.
Zato je neophodno da se o ovom problemu govori više, kako bi se zajedničkim naporima sprečila epidemija gojaznosti koja preti da zahvati sve veći deo populacije.
