Prema procenama poslodavaca Srbije, u našoj zemlji primetan je nedostatak kadrova određenih struka – fali oko 20.000 vozača, u ugostiteljstvu oko 25.000 radnika, s građevinarima je slično…
Način da se popuni deo potreba svakako je i Open Balkan, koji, praktično, ovih dana otvara vrata tržišta rada. Naime, od početka ovog meseca funkcioniše potpuno slobodno tržište rada Otvorenog Balkana – u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji, koje bi trebalo da doprinese stvaranju boljeg poslovnog ambijenta i za domaće i strane kompanije.
Na taj način otvorena je i mogućnost da se prevaziđu problemi s nedostatkom radnika određenih, deficitarnih struka u sve tri države, napravljen je korak da mladi ljudi koji su u potrazi za poslom ostanu u regionu i da se odgovori na sve veće zahteve za kvalitetnim kadrovima lokalnih i međunarodnih kompanija koje posluju u regionu.
Zahvaljujući tržištu rada Otvorenog Balkana, dolazak/angažman radnika u sve tri zemlje jednostavniji je nego do sada, u sve tri države omogućen je uvid u sva slobodna radna mesta, a nacionalne službe za zapošljavanje su sastavni deo celog sistema. Radnici iz Albanije ili Severne Makedonije moći će da dođu u Srbiju i rade bez ikakvih administrativnih i ili nekih drugih prepreka – i za njih i za njihove poslodavce, moći će da rade bez boravišne ili radne dozvole, a isto važi i za državljane Srbije ako odu u Albaniju ili Severnu Makedoniju.
Open Balkan ID broj
Građani sve tri zemlje mogu da konkurišu na tržištu rada preko portala elektronske uprave, preko svojih nacionalnih e-portala. To znači da svako ko ima nalog na portalu elektronske uprave, može istovremeno da postane i građanin Otvorenog Balkana i dobije svoj Open Balkan ID broj i odmah aplicira za slobodan pristup tržištu rada pošto će imati jedinstvenu potvrdu s QR kodom, s kojom će moći da ode kod svog poslodavca. Izdavanje Open Balkan ID broja je počelo, a među prvima koji je dobio elektronsku potrvrdu koja omogućava rad u bilo kojoj zemlji Otvorenog Balkana je Marko Čadež.
Da su prednosti tržišta rada Otvorenog Balkana velike ukazao je nedavno i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, govoreći na Kopaonik biznis forumu. Po njegovim rečima, najveća prednost je to što je obezbeđeno slobodno kretanje radnika u regionu, bez bilo kakvih administrativnih barijera, te to što će radnici moći da budu angažovani i na poslovima sezonskog karaktera, ali i onih koji će omogućiti smanjenja deficitarnih zanimanja i jačanje poverenja investitora do rasta ključnih sektora privrede.
Po mišljenju počasnog predsednika Unije poslodavaca Srbije Nebojše Atanackovića, dolazak radnika u sve tri zemlje će, uz slobodno tržište rada Otvorenog Balkana, biti pojednostavljen. On je ukazao da je u Srbiji u mnogim oblastima primetan deficit kadrova, da bi dolazak radnika iz regiona mogao pozitivno da utiče na rešavanje tog problema i istakao da je u pojedinim sektorima, poput transporta i logistike, nedostatak kadrova do te mere izražen da poslodavci traže da se, osim u regionu, naprave koraci koji bi omogućili lakšu saradnju i s udaljnim zemljama.
– Kompanije u Srbiji, sigurno je, imaju potrebu za radnicima i u interesu privrede je da se napravi takva razmena i ljudi zapošljavaju, a prednost je i to što je reč o istom regionu, sličnom mentalitetu, blizini kuće… – rekao je Atanacković. – Očekujem da će u Srbiji najviše angažovanih radnika biti u poljoprivredi i građevinarstvu i da će do radnog angažmana najviše dolaziti radnici zanatskih struka, a može se očekivati da će put Albanije odlaziti kadrovi u oblasti turzima – ugostitelji, hotelijeri…
I predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić ukazuje da će u Srbiju najviše dolaziti radnici u građevinarstvu, poljoprivredi i saobraćaju, te da j
e u sve tri zemlje prisutan deficit određenih struka. On ukazuje da je uspostavanje slobodnog tržišta rada u redionu dobar korak jer obezbeđuje lakši protok novca, robe i ljudi.
– Očekujem da će više radnika iz regiona dolaziti u Srbiji nego što će ih iz naše zemlje odlaziti u Albaniju ili Severnu Makedoniju jer su u Srbiji zarade više, a sigurno je da je za dolazak ili odlazak radnika najvažnije to kolike su zarade u kojoj zemlji – kaže Milić. – Da je i inače tako, potvrđuje se i time što put razvijenih evropskih zemalja već godinama odlaze stanovnici ovog dela regiona – jer su tamo plate više nego u zemljama iz kojih dolaze, pa je jasno da je za rešavanje problema s deficitom određenih struka u Srbiji potrebno povećati plate.
