Dok temperature rastu, a oblaci zaobilaze Srbiju, poljoprivreda se nalazi na ivici kolapsa. Republički hidrometeorološki zavod upozorava – ekstremna suša traje, a kraj se ne nazire.
Prema najnovijem saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), sušni talas koji je zahvatio Srbiju pre dva dana trajaće najmanje do 1. jula, a možda i duže. Analize pokazuju da je većina teritorije pogođena jakom ili ekstremnom sušom, dok samo delovi severne, zapadne i centralne Srbije još uvek imaju relativno normalne uslove vlažnosti.
„Prema indeksu SPI (Standardized Precipitation Index), naredni dani donose veoma niske količine padavina. Upozoravamo na naglašen deficit vlage u zemljištu, što ozbiljno ugrožava vegetaciju i useve u ključnoj fazi razvoja“, stoji u izveštaju RHMZ-a.
Zemljoradnici u neizvesnosti
Ova situacija naročito pogađa ratarske kulture u osetljivim fazama, poput vegetativnog rasta i prelaska u generativnu fazu. Nedostatak vlage u ovom periodu može imati nepopravljive posledice po prinos, kvalitet roda i dugoročno očuvanje obradivih površina.
„Zemlja puca, listovi žute, a klasovi ostaju poluprazni. Ako ne padne kiša u narednih sedam dana, gubici će biti ogromni“, izjavio je poljoprivrednik iz Banata, Rade Nikolić, dodajući da su neki već krenuli da preoravaju njive.
Meteorološka suša postaje psihološki pritisak
Pored fizičkih posledica, dugotrajna suša negativno utiče i na mentalno zdravlje stanovništva, posebno u ruralnim sredinama. Depresija, razdražljivost i osećaj bespomoćnosti sve su češći među poljoprivrednicima koji danima gledaju u nebo bez nade.
„Ovo nije samo gubitak prinosa, već i osećaj da je sve van naše kontrole. Ljudi ne spavaju, stalno prate vremenske prognoze, osećaju se iznevereno i zaboravljeno“, objašnjava psiholog Maja Kovačević, koja radi sa ljudima iz pogođenih sela.
Postoji li rešenje? Voda kao strateški resurs
Stručnjaci apeluju da se u budućnosti više ulaže u sisteme za navodnjavanje, jer se klimatske promene očigledno produbljuju. Srbija ima potencijal u rekama i akumulacijama, ali infrastruktura je zastarela, a subvencije nedovoljne.
„Suše više nisu izuzetak – one postaju pravilo. Bez sistemskih rešenja, svaka sledeća godina može biti još pogubnija“, upozorava prof. dr Nikola Marić, klimatolog.
Za sada, sve oči su uprte ka prognozama. Ukoliko se model ne promeni i padavine ne stignu do kraja meseca, biljke bi mogle da pretrpe nepovratnu štetu, a cena hrane će neminovno rasti.
