Dok cene ostaju iste ili rastu, količine proizvoda i nivo usluga neprimetno opadaju, a potrošači to često primete – tek kada bude kasno.
Fenomen poznat kao šrinkflacija sve više postaje svakodnevica i u domaćim prodavnicama, pekarama, hotelima, pa čak i teretanama. Iako na prvi pogled deluje da se ništa nije promenilo – cena mlečne čokolade, na primer, i dalje je ista – kada uzmete proizvod u ruku, primetićete da više ne teži 100 grama, već 80 ili 75.
Ovo su nevidljive promene koje potrošače stavljaju u nepovoljan položaj, a sve pod izgovorom tržišne prilagodljivosti.
Šta je šrinkflacija
Šrinkflacija podrazumeva smanjenje količine proizvoda ili usluga, dok cena ostaje ista ili čak raste. Na taj način, proizvođači izbegavaju otvoreno poskupljenje, a ipak ostvaruju veću zaradu. Iako su ovakve prakse najvidljivije u prehrambenim proizvodima, sve češće se javljaju i u drugim sektorima – od kozmetike do turističkih usluga.
„Najveći problem je u tome što se potrošačima ne saopštava jasno da sada kupuju manje nego ranije, dok plaćaju jednako ili više. To je zamaskirana inflacija koja narušava tržišnu etiku,“ kaže ekonomista Branislav Marković.
Kada je sve počelo i zašto sada eskalira
Iako se ovaj fenomen šire primetio još tokom finansijske krize 2008. godine, šrinkflacija je danas prisutna više nego ikada zbog kombinacije visokih troškova energije, sirovina i transporta. U cilju očuvanja konkurentnosti, mnogi brendovi biraju da “seku” na sadržaju, a ne na ceni.
U Srbiji je sve veći broj primera: napolitanke koje više nisu 1 kg već 860 g, pakovanja sladoleda koja su smanjena za 15%, kutije soka sa manje mililitara, ali sa istim dizajnom – sve to zbunjuje prosečnog potrošača koji nema vremena da detaljno upoređuje etikete.
Ne menja se samo količina, već i kvalitet
Osim manjih pakovanja, šrinkflacija podrazumeva i snižavanje kvaliteta. U hotelima se sve češće dešava da su ranije uključene usluge – poput besplatnih peškira, čajeva ili kasne odjave – sada doplatne. U fitnes centrima u Hrvatskoj, gosti su primetili da peškiri više nisu deo članarine, već se naplaćuju dodatno, što se ranije nije dešavalo.
„Na kraju dana, vi dobijate manje i plaćate više, ali bez jasne informacije da je usluga umanjena,“ navodi Jelena Petrović, ekspertkinja za potrošačka prava.
Kako se svet bori protiv prikrivene inflacije
Dok potrošači širom Evrope primećuju da im „nestaje“ deo proizvoda, neke zemlje su već reagovale. Francuska je uvela zakon koji obavezuje trgovce da jasno istaknu kada dođe do smanjenja količine proizvoda bez smanjenja cene.
Italija je otišla korak dalje – od 1. aprila 2025. godine, svi proizvodi koji su umanjeni u količini, a zadržali isto pakovanje i cenu, moraće da imaju nalepnicu koja potrošaču daje tačnu informaciju o izmeni.
U Južnoj Koreji, Komisija za pošteno tržište proglasila je šrinkflaciju nepoštenom praksom i izrekla sankcije kompanijama koje ne informišu jasno potrošače. Kao odgovor na kritike, pojedini trgovinski lanci počeli su da uvode više veličina istog proizvoda, dajući kupcima opciju izbora.
Da li će Srbija pratiti ovaj trend?
Za sada, u Srbiji ne postoje jasni zakonski mehanizmi koji bi sprečili proizvođače da bez obaveštenja smanjuju gramažu proizvoda. Potrošači su uglavnom prepušteni sopstvenoj pažnji i poređenju cena i pakovanja.
Međutim, rastuća svest u javnosti i primetno nezadovoljstvo mogu pokrenuti inicijative za regulaciju ove oblasti. Organizacije za zaštitu potrošača već pripremaju predloge koji bi, po ugledu na evropske modele, mogli da postanu deo zakonskog rešenja u narednim godinama.
„Potrošači imaju pravo da znaju šta kupuju – transparentnost mora biti pravilo, a ne izuzetak,“ poručuju iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
