Gejming scena u Srbiji dobila je jasnu sliku svog razvoja u 2024. godini – rast prihoda, povećanje broja zaposlenih, ali i upozoravajući signali za domaće timove.
Dinamika rasta i problemi neravnomernog razvoja
Najnoviji izveštaj Srpske gejming asocijacije (SGA), objavljen krajem aprila 2025. godine, otkriva značajne pomake u jednoj od najbrže rastućih IT grana u Srbiji. Prema istraživanju koje su sproveli Zoja Kukić Đorđević, Teodora Rodić i Miloš Erić, prihodi 15 vodećih gejming kompanija iz Srbije dostigli su impresivnih 200 miliona evra, što je skok od 22 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Međutim, iza ovog rasta stoji mahom rad stranih studija sa sedištem u Srbiji, dok domaći timovi sve teže izlaze na kraj s konkurencijom. “Ove godine samo četiri domaće firme bez stranog vlasništva našle su se među 15 najuspešnijih,” stoji u analizi. Pre samo dve godine bilo ih je šest – što ukazuje na vidljivo smanjivanje domaćeg prisustva u vrhu industrije.
Dva lica industrije: strani uspeh i domaća stagnacija
Dok veći studiji beleže rast – kako u prihodima tako i u broju zaposlenih – manji lokalni timovi suočavaju se s ozbiljnim izazovima. Studiji sa manje od 10 zaposlenih zabeležili su pad broja radnika od 10 procenata, dok su veliki studiji (sa preko 50 ljudi) ostvarili porast od 14 procenata i u prihodima i u kadrovima.
Zabrinjava podatak da su samo polovina lokalnih studija ostvarila profit tokom 2024. godine. Iako industrija celokupno raste, mala i srednja preduzeća teško uspevaju da održe korak sa zahtevima tržišta.
“Imamo rast prihoda i konsolidaciju sektora, ali ne smemo zanemariti potrebu da domaći timovi dobiju bolju podršku, više znanja i pristup partnerstvima koja bi im omogućila konkurentnost na globalnom nivou,” navodi se u zaključku SGA izveštaja.*
Impresivan prihod i broj zaposlenih
Ukupni prihod gejming industrije u Srbiji za 2024. godinu iznosi 214 miliona evra, što je rast od gotovo 40 miliona u odnosu na prethodnu godinu. Zabeležen je i rekordan broj zaposlenih – 3.596 ljudi, što potvrđuje činjenicu da sektor postaje sve veći poslodavac u domaćoj IT industriji.
Prosečan prihod 15 najuspešnijih kompanija bio je 13,5 miliona evra, gotovo duplo više od proseka prethodne tri godine. Iako je broj studija opao – sa 150 na 100 – ova promena ukazuje na tržišnu konsolidaciju, fuzije i prelazak na veće, dugoročno isplativije projekte.
Uticaj migracija i dolazak stranih stručnjaka
U poslednje dve godine primećen je snažan uticaj međunarodnih dešavanja na srpsku gejming scenu. Nakon početka sukoba u Ukrajini i slabljenja tržišta u Rusiji, Srbija je postala nova baza za mnoge ruske timove. Četiri studija osnovana nakon 2021. godine danas zapošljavaju više od trećine ljudi među najuspešnijima, dok ostvaruju preko 40 odsto ukupnih prihoda vodećih 15 kompanija.
“Dolazak ruskih stručnjaka i osnivanje novih timova značajno su uticali na dinamiku tržišta,” navodi se u izveštaju. Ovaj trend može imati dvostruki efekat – jačanje konkurencije, ali i veći pritisak na domaće igrače koji nemaju iste resurse.
Osam godina razvoja: od kvantiteta do kvaliteta
Od 2017. do danas, srpska gejming industrija prošla je kroz faze brzog rasta, stabilizacije i profesionalizacije. U 2017. godini bilo je samo 30 aktivnih studija, ali čak 89 objavljenih igara, dok danas imamo manji broj naslova, ali tehnički zahtevnije i konkurentnije projekte.
Godina 2022. bila je najproduktivnija u smislu broja objavljenih igara – čak 51, uprkos manjem broju zaposlenih. U 2024. godini, objavljene su 44 igre, što je ipak rast u odnosu na 2023.
Struktura industrije se menja – manje timova, ali više kapitala i znanja, što ukazuje na prelazak sa kvantiteta na kvalitet.
Pogled unapred: profesionalizacija i globalno umrežavanje
Srpska gejming industrija sve više se oslanja na internacionalizaciju, partnerstva sa globalnim izdavačima i fokus na zapošljavanje kvalifikovanih kadrova. Ovo otvara vrata većim investicijama, ali i nameće pitanje kako zaštititi i podržati lokalne studije, da ne postanu tek puki podizvođači za strane kompanije.
Ukoliko se pruži adekvatna institucionalna i finansijska podrška, domaći timovi bi mogli značajno da prošire svoje učešće u globalnom tržištu, donoseći ne samo prihode, već i prepoznatljivost Srbije kao gejming destinacije u usponu.
“Ovo nije više eksperimentalni sektor. Gejming u Srbiji postaje ozbiljna industrija, sa sve više radnih mesta, većim projektima i potencijalom da bude naš najzanimljiviji IT izvozni proizvod,” ocenjuju iz SGA.
