Izrada metli od sirka spoj je tradicije i preduzetništva, a firma „RAM“ dnevno proizvede i do 2.500 komada koje završavaju na evropskom tržištu
U eri automatizacije i plastike, kada se čini da su tradicionalni zanati potisnuti u senku, u Bačkom Petrovcu jedna porodica dokazuje suprotno. Firma „RAM“, koju vodi Rastislav Đenđur, već dvadeset godina pravi metle od prirodnog sirka, i to ne samo za domaće tržište, već i za izvoz u Italiju, Francusku, Nemačku i Sloveniju.
Zanat koji se ne zaboravlja
U radionici firme „RAM“, svakodnevno se proizvede od 2.000 do 2.500 metli. Proces počinje ručnim sortiranjem i čišćenjem sirka, nakon čega sledi ušivanje, koje zahteva vešte ruke i preciznost. Iako deluje jednostavno, ovaj posao zahteva ozbiljnu posvećenost, a prljavština i prašina su svakodnevni saputnici radnika koji, uprkos tome, ne gube elan.
„Počeli smo kao otkupljivači, ali je potražnja bila tolika da smo morali da pokrenemo sopstvenu proizvodnju. Danas imamo više od 50 modela metli, prilagođenih različitim potrebama tržišta“, objašnjava Đenđur.
Metle iz Srbije čiste evropska dvorišta
Glavni sirovinski resurs za ovaj zanat – sirak za metle, dolazi iz Vojvodine, pre svega iz Bačkog Petrovca, ali i iz mesta kao što su Selenča, Bač i Kanjiža. Đenđur ističe da se sirak skladišti od avgusta, a u ovim mesecima traju pregovori sa proizvođačima o ceni ovogodišnjeg roda, koja zavisi od stanja na tržištu.
Na godišnjem nivou, „RAM“ izveze oko 600.000 metli, dok mesečna proizvodnja dostiže 50.000 komada. Najveći kupci dolaze iz Evropske unije, a metle se i dalje dobro prodaju i u Srbiji.
„I dalje se koriste u dvorištima, u domaćinstvima sa životinjama, za čišćenje velikih površina – metla od sirka nema zamenu, ni u plastici, ni u tehnologiji“, dodaje Đenđur.
Zanatska ekonomija pod pritiskom
Iako je interesovanje za ovim proizvodom stabilno, posao postaje sve izazovniji. Rastu troškovi proizvodnje, a Đenđur napominje da jaki dinar otežava izvoz.
„Cene sirovina rastu, a kada se tome doda kurs koji ne ide u korist izvoznicima, posao postaje skuplji i teži. Ipak, borimo se“, kaže vlasnik firme.
Zlatno doba sirka i zaboravljeni potencijal
Prema rečima dr Vladimira Sikore iz Instituta „NS Seme“, Srbija je nekada bila lider u proizvodnji sirka za metle, posebno tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Danas su površine pod ovom biljkom značajno smanjene, ali potencijal i dalje postoji.
„Sirkarska metla ima tržište. Plastika nije uspela da je u potpunosti potisne. Problem je što je uzgoj sirka ograničen uglavnom na Vojvodinu, dok u susednim zemljama poput Mađarske i Rumunije postoji stabilnija proizvodnja“, ocenjuje dr Sikora.
Metla od sirka – više od alata
U vremenu kada se svet oslanja na brze, jeftine i često neekološke proizvode, srpska metla od sirka ostaje simbol upornosti, kvaliteta i poštovanja prema prirodi. Ona je više od alata za čišćenje – to je rezultat mukotrpnog rada, znanja i ljubavi prema zanatu koji se prenosi s kolena na koleno.
„Mi ne pravimo samo metle. Mi pravimo proizvod koji traje, koji ima dušu, i koji se i dalje ceni od Italije do Francuske“, zaključuje Đenđur.
