Srpsko stočarstvo ulazi u novu fazu razvoja nakon što je prvi kontingent domaće jagnjadi uspešno plasiran na tržište Alžira, dok se paralelno ubrzano šire poslovni dogovori sa državama severne Afrike i Bliskog istoka. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić ocenio je da je reč o važnom trenutku za domaću agrarnu proizvodnju, jer se pokazalo da Srbija može da odgovori na stroge međunarodne standarde i velike izvozne zahteve.
Potražnja za jagnjadima dodatno je porasla uoči Kurban-bajrama, jednog od najvećih islamskih praznika, kada zemlje sa većinskim muslimanskim stanovništvom beleže značajno povećanje uvoza mesa i žive stoke. Upravo zbog toga, tržišta poput Alžira i Libije postala su posebno zainteresovana za srpsku robu, koja se sve češće opisuje kao kvalitetna i konkurentna na međunarodnom nivou.
Prema rečima nadležnih, izvoz nije samo ekonomsko pitanje već i potvrda da domaći proizvođači uspevaju da ispune kompleksne veterinarske, logističke i bezbednosne procedure. To podrazumeva sertifikaciju, kontrolu kvaliteta, kao i posebne uslove transporta životinja, što predstavlja jedan od najzahtevnijih segmenata međunarodne trgovine stočarskim proizvodima.
Stručnjaci ocenjuju da je poslednjih godina primetan zaokret u politici razvoja stočarstva, naročito kada je reč o izvoznim kapacitetima. Srbija je dugo važila za tržište koje dominantno proizvodi za domaće potrebe, dok se sada sve više pozicionira kao potencijalni regionalni izvoznik kvalitetnog mesa i priplodnog materijala.
Libija i Sirija sledeći veliki korak za domaće farmere
Nakon plasmana u Alžir, značajan deo srpske jagnjadi već je završio na tržištu Libije, gde je do sada izvezeno oko 7.500 grla. Agrarni analitičar Čedomir Keco navodi da interesovanje ne jenjava i da se već vode završni pregovori za izlazak na sirijsko tržište, čim bude kompletirana potrebna sertifikaciona procedura.
Prema njegovim procenama, Srbija trenutno raspolaže sa najmanje 60.000 jaganjaca spremnih za prodaju na svetskom tržištu. To pokazuje da domaća proizvodnja ne pokriva samo potrebe lokalnog stanovništva, već ostavlja prostor i za ozbiljan izvozni potencijal, posebno u periodima povećane globalne tražnje.
Analitičari smatraju da je otvaranje tržišta Sirije posebno značajno zbog činjenice da bi ono moglo da posluži kao ulazna tačka za šire prisustvo srpske robe na Bliskom istoku. Zemlje tog regiona poslednjih godina intenzivno povećavaju uvoz prehrambenih proizvoda zbog rasta stanovništva, klimatskih izazova i ograničenih domaćih proizvodnih kapaciteta.
Istovremeno, izvoznici upozoravaju da će dalji razvoj zavisiti od logistike i troškova transporta. Prve pošiljke prema afričkim tržištima realizovane su avionskim putem, ali je takav model izuzetno skup i teško održiv na duže staze, pa se sada razmatra organizacija brodskog transporta kao znatno ekonomičnijeg rešenja.
Skup transport i veliki zahtevi međunarodnog tržišta
Ministarstvo poljoprivrede navodi da je specijalni avionski prevoz korišćen zbog visokih standarda dobrobiti životinja, ali da su troškovi izuzetno veliki. Kako je istakao ministar Glamočić, avionska karta za jedno jagnje dostiže čak 250 evra, što značajno utiče na ukupnu cenu izvoza.
U pitanju su specijalizovani transportni sistemi sa kontrolisanom temperaturom, veterinarskim nadzorom i posebnim procedurama za utovar i istovar životinja. Takvi uslovi neophodni su kako bi roba stigla u skladu sa međunarodnim pravilima i zahtevima zemalja uvoznica, naročito kada je reč o tržištima sa strogim sanitarnim propisima.
Zbog visokih troškova vazdušnog saobraćaja, domaći izvoznici sada pokušavaju da pronađu adekvatne brodske prevoznike. Pomorski transport jeste sporiji, ali omogućava znatno veće količine i niže troškove po grlu, što je ključno za dugoročnu održivost izvoza.
Ekonomisti ocenjuju da bi stabilna logistička mreža mogla da postane presudna za dalje širenje srpskog agrara na inostrana tržišta. U slučaju uspešnog organizovanja brodskog transporta, domaći proizvođači mogli bi da postanu konkurentniji u odnosu na izvoznike iz drugih zemalja regiona.
Država ulaže u širenje proizvodnje i nova partnerstva
Paralelno sa izvozom, država najavljuje dodatne mere podrške stočarima kroz subvencije, kreditne linije i javne pozive za nabavku kvalitetnih priplodnih grla. U fokusu su ulaganja u ovčarstvo, govedarstvo i svinjarstvo, sa ciljem povećanja ukupne proizvodnje i jačanja izvoznog potencijala Srbije.
Posebna pažnja usmerena je na razvoj Peštera, područja koje se već godinama smatra jednim od najvažnijih centara stočarske proizvodnje u zemlji. Prema planovima Ministarstva poljoprivrede, upravo bi tamo mogao da bude razvijen novi centar za uzgoj teladi i tovne proizvodnje namenjene izvozu ka tržištima Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih azijskih država.
Srbija je prethodnih godina već potpisala više trgovinskih sporazuma sa zemljama poput Kine, Egipta i UAE, dok se paralelno radi na novim aranžmanima koji bi domaćim proizvođačima omogućili sigurniji plasman robe. Takvi sporazumi smatraju se ključnim za stabilnost sektora, naročito u vremenu globalnih poremećaja na tržištu hrane.
Predstavnici agrarnog sektora ocenjuju da domaće stočarstvo trenutno prolazi kroz period ozbiljne transformacije. Ukoliko se nastavi otvaranje novih tržišta i obezbedi dugoročna logistička podrška, Srbija bi u narednim godinama mogla da postane jedan od značajnijih regionalnih izvoznika jagnjećeg mesa i žive stoke.
