Dok kombajni ovih dana privode kraju žetvu pšenice, na brojnim njivama u Vojvodini istovremeno se bere i mak, kultura koja poslednjih godina beleži sve veću tražnju na međunarodnom tržištu. Podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni pokazuju da je Srbija tokom prošle godine značajno povećala izvoz ove industrijske biljke, istovremeno smanjujući potrebu za uvozom. Ipak, iza pozitivnih statistika krije se sasvim drugačija slika na gazdinstvima.
Poljoprivrednici upozoravaju da rast izvoza nije doneo i veće prihode proizvođačima. Naprotiv, velika ponuda na domaćem tržištu oborila je otkupne cene, pa mnogi razmišljaju da naredne sezone smanje površine pod makom ili da ga potpuno zamene drugim kulturama. To potvrđuje i činjenica da se računica iz godine u godinu menja, dok troškovi proizvodnje nastavljaju da rastu.
Prema podacima o trgovini, Srbija je tokom prethodne godine izvezla gotovo 800 tona maka, dok je uvezla svega 83 tone, što predstavlja značajan zaokret u odnosu na godinu ranije. Takav odnos izvoza i uvoza pokazuje da domaća proizvodnja uspeva da zadovolji potrebe tržišta, ali i da pronađe kupce u inostranstvu. Ipak, proizvođači ističu da količina prodate robe nije dovoljna ako prodajna cena ne pokriva ulaganja.
Suša umanjila prinose u ovogodišnjoj žetvi
Na poljima u Turiji ovogodišnja žetva završava se uz znatno slabije rezultate nego prethodnih sezona. Proizvođači navode da je nedostatak padavina tokom perioda cvetanja ostavio vidljive posledice na razvoj biljke, zbog čega se očekuju manji prinosi. Vremenske prilike još jednom su pokazale koliko je proizvodnja maka osetljiva na klimatske uslove.
Na pojedinim gazdinstvima procenjuje se da će prosečan prinos iznositi između 300 i 400 kilograma po jutru, dok su u povoljnijim godinama proizvođači uspevali da ostvare između pola tone i 600 kilograma. Razlika je dovoljno velika da direktno utiče na konačnu isplativost proizvodnje. Kada se tome dodaju rast troškova goriva, mehanizacije i zakupa zemljišta, računica postaje još nepovoljnija.
Poljoprivrednici zato sve češće biraju strategiju diverzifikacije proizvodnje. Mak ostaje deo plodoreda, ali više nije kultura na koju se oslanjaju kao glavni izvor prihoda. Kombinovanjem više ratarskih kultura pokušavaju da smanje rizik koji donose promenljive vremenske prilike i oscilacije tržišnih cena.
Otkupna cena ne prati rast troškova proizvodnje
Najveći problem ove godine, prema rečima proizvođača, predstavlja niska otkupna cena. Domaći otkupljivači trenutno nude oko 170 dinara za kilogram maka, što mnogi smatraju nedovoljnim da pokrije sve troškove proizvodnje. Poljoprivrednici ocenjuju da bi cena od približno 250 dinara po kilogramu omogućila održivu zaradu i nastavak proizvodnje.
Pored same proizvodnje, dodatni izazov predstavlja obrada maka nakon žetve. Za razliku od pojedinih drugih ratarskih kultura, zrno mora da prođe kroz proces detaljnog čišćenja i selekcije kako bi zadovoljilo standarde tržišta. Taj posao zahteva dodatnu opremu, vreme i radnu snagu, koju je iz godine u godinu sve teže pronaći.
Poseban problem predstavlja angažovanje sezonskih radnika, jer se selekcija obavlja u zahtevnim uslovima tokom visokih letnjih temperatura. Posao podrazumeva rad sa velikom količinom prašine i dugotrajan boravak uz mašine, zbog čega interesovanje radnika opada. Sve to povećava troškove proizvodnje i dodatno umanjuje zaradu proizvođača.
Strana tržišta ostaju važan oslonac za domaći mak
Uprkos izazovima na domaćem tržištu, interesovanje stranih kupaca za srpski mak ostaje izraženo. Značajne količine izvoze se u više evropskih zemalja, a među najvažnijim tržištima nalaze se Češka, Ruska Federacija, Austrija, Mađarska i Crna Gora. Pojedini proizvođači iz Padine već godinama gotovo celokupan rod plasiraju direktno kupcima iz Slovačke.
Tokom prošle godine vrednost izvoza premašila je 1,6 miliona evra, uz prosečnu izvoznu cenu od oko 2.000 evra po toni. Istovremeno je uvoz maka smanjen za više od dve trećine u odnosu na prethodnu godinu, što potvrđuje da domaća proizvodnja postaje konkurentnija na međunarodnom tržištu. Takvi rezultati predstavljaju pozitivan signal za srpski agrar, ali ne rešavaju probleme na nivou proizvođača.
U Padini, jednom od tradicionalnih centara proizvodnje maka, ove godine zasejane su znatno manje površine nego ranije. Dok je nekada pod ovom kulturom bilo više od 200 hektara, danas se procenjuje da ih nema ni stotinu.
Ukoliko se odnos između troškova proizvodnje i otkupne cene ne promeni, mnogi proizvođači smatraju da će narednih godina mak postati znatno ređa kultura na vojvođanskim njivama, uprkos tome što njegova tražnja u inostranstvu nastavlja da raste.
