Saradnja Srbije i Kine, kao i potpisani sporazumi ovih zemalja, ne mogu nikako da naštete evropskom putu Srbije, pošto članice Evropske unije imaju mnogo veću trgovinsku razmenu s Kinom nego Srbija, a naša zemlja iz pomenute saradnje treba da izvuče najviše što može za sebe.
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović naglasio je da će Ugovor o slobodnoj trgovini s Kinom, koji počinje da se primenjuje 1. jula, doneti veliku dobrobit Srbiji i srpskim proizvođačima i naglasio da će, između ostalog, zahvaljujući tome 10.412 domaćih proizvoda biti oslobođeno carine.
− Uspeli smo da dobijemo najbolje uslove u Evropi za naše građane i za naše kompanije i ja sam ponosan na to − rekao je Momirović.
Precizirao je da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja ima sporazum o slobodnoj trgovini s Kinom.
− Za naše kompanije i privredu otvorili smo vrata najvećeg tržišta na svetu. Više od 10.400 proizvoda biće oslobođeno na tom tržištu i to je, po mom mišljenju, mala revolucija − velika šansa za sve kompanije − kazao je Momirović.
Šansa će se razvijati u narednim godinama, rekao je ministar i naglasio da je potpisani ugovor konkretna mera koja će doprineti ostvarivanju ciljeva iz programa “Skok u budućnost”. On je podsetio da je samo u prošloj godini izvoz smrznute maline imao rast na tom tržištu od 350 odsto.
− Od 1. jula, kada ugovor stupi na snagu, carina za smrznutu malinu više neće postojati. To su velike stvari, veliki revolucionarni koraci − ocenio je ministar i podsetio da će taj ugovor i svi postignuti sporazumi imati efekte u narednim godinama.
Nekadašnji ambasador Srbije u Kini Miomir Udovički ističe da je Kina kupila oko 600 kompanija u Evropi i da je za to dala oko 255 milijardi evra.
− Između ostalog, tu su “Volvo”, irski “Avolon”, za iznajmljivanje aviona, četiri aerodroma, šest morskih luka, 13 fudbalskih profesionalnih timova, a samo u Engleskoj je finansirala 70 milijardi. Pa ako može u Engleskoj, koja je tada bila članica EU, zašto kod nas ne može 5,5 milijardi, koliko je do sada došlo − rekao je Udovički.
Sporazum o slobodnoj trgovini s Kinom, prema oceni Slobodana Zečevića iz Instituta za evropske studije, potencijalno je najveća šansa za Srbiju od dokumenata potpisanih s Kinom, jer otvara šanse za izvoz naših, pre svega poljoprivrednih proizvoda, ali i proizvoda u farmaceutici i drugim oblastima.
− Otvara nam se šansa da možemo da više proizvodimo i izvozimo. Samim tim, raste bruto društveni proizvod Srbije, a sa njim i naše bogatstvo kao građana, kroz mogućnost da imamo veće plate i da napredujemo ekonomski− rekao je Zečević.
Avangardna industrija
Tomislav Momirović je istakao da su Srbija i Kina potpisale sporazume kojima se gradi zajednička budućnost dveju država i naglasio da očekuje da će to generisati veoma mnogo investicija.
− Očekujem da će to biti konkretna mera koja će doprineti osnovnom cilju naše politike “Skok u budućnost”, da prosečna plata bude 1.400 evra, a prosečna penzija 650 evra − rekao je Momirović i podsetio da je prethodnih godina pređen veliki put. − Praktično smo izgradili infrastrukturu s našim kineskim prijateljima i zajedno podigli ključne industrijske kapacitete.
Pre svega, Momirović misli na rudarski basen Bor i na Železaru Smederevo, kompanije koje danas izvoze milijarde evra. Ukazujući da su to kompanije koje su investirale u Srbiju više od milijardu i 400 miliona evra, ministar trgovine je naglasio da moramo napraviti novi iskorak, ući u investicije koje podrazumevaju nove tehnologije, avangardnu industriju, veštačku inteligenciju, leteće automobile…
Odgovarajući na pitanje može li biti strateškog partnerstva između Srbije i Kine, zbog ogromne razlike u veličini i broju stanovnika, on je rekao da je Kini interes da ima uporište u Evropi. Prema njegovim rečima, kineski predsednik Si Đinping je za posetu Evropi odabrao tri zemlje: Francusku, Srbiju i Mađarsku, za koje u Kini pretpostavljaju da imaju neku vrstu samostalnosti u odnosu na Sjedinjene Američke Države. Kao interesantno naveo je to što je Si Đinping, kada je prethodni put bio u Srbiji, u našu zemlju došao iz Nemačke, a sada iz Francuske.
− Možda je to i neka simbolika u smislu promene moći unutar EU. Mada je ekonomska moć i dalje na strani Nemačke, ali vojna i politička je možda sada prešla na francusku stranu − rekao je Zečević.
