Najveći izazovi privatnog, javnog i civilnog sektora u ovoj godini predstavljaće dostupnost radne snage i rast cena, pokazuju rezultati ankete predstavnika članova Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj iz sva tri sektora.
Anketa je, kako se navodi u NALED biltenu, pokazala da bi unapređenje javnih finansija, borba protiv sive ekonomije i bolji uslovi za preduzetnike i inovacije trebalo da budu u vrhu liste prioriteta nadležnih institucija u ovoj godini kako bi se olakšalo poslovanje u Srbiji. Civilni i javni sektor su nešto više zabrinuti zbog rasta tenzija i novih sukoba u Evropi i svetu, pokazuje anketa, dok privrednici kao izazov ističu visoko opterećenje zarada porezima i doprinosima. U anketi su učestvovale103 od 350 organizacija u članstvu NALED-a, a uzorak adekvatno reprezentuje strukturu udruženja – 47 odsto predstavnika privrede, 43 odsto iz javnog sektora (pretežno lokalne samouprave) i 10 odsto iz organizacija civilnog društva.
– Privreda ponovo kandiduje sivu ekonomiju kao prioritetan zadatak, na kojem bi u ovoj godini javna uprava morala da radi – rekao je predsednik Skupštine NALED-a i direktor regulatornih poslova u BAT-u Dragan Penezić. – Zato je važno da se nova vlada formira u što kraćem roku, kako bi se nastavilo sa sprovođenjem mera iz Programa za suzbijanje sive ekonomije – reforma neporeskih nameta, brži povraćaj PDV-a, regulisanje fleksibilnih oblika rada,
jačanje kapaciteta inspekcija i podsticanje bezgotovinskih plaćanja.
On navodi i da su rezultati istraživanja pokazali da je 65 odsto anketiranih iz privrede zadovoljno prošlogodišnjom saradnjom s institucijama, a kao primere najbolje prakse ističe Ministarstvo finansija i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, te Poresku upravu.
– Kao ključne resore u budućoj vladi privrednici vide ekonomiju, finansije i životnu sredinu, dok civilni sektor uz ekonomiju u prvi plan stavlja obrazovanje, mlade, rudarstvo i energetiku – istakao je Penezić.
Povećanje investicija i podrška zapošljavanju
Kada je reč o investicijama privrede, njihovo povećanje očekuje više od polovine predstavnika kompanija i javnog sektora i 30 odsto civilnog, a čak 43 odsto ispitanika iz privrede očekuje veća ulaganja u inovacije. Prema rezultatima istraživanja, medijalna vrednost investicija anketiranih kompanija, članica NALED-a, u 2023. godini iznosila je milion evra. Više od polovine lokalnih samouprava koje su učestvovale u anketi, odnosno 53 odsto, navelo je da planira uvođenje neke mera za podršku privredi, pretežno subvencije i da na taj način doprinese povećanju zaposlenosti. Prosečan budžet za privredu u 2024. godine opština koje su učestvovale u anketi iznosi oko 264 miliona dinara, odnosno 2,2 miliona evra.
Pozitivnu ocenu poslovnom ambijentu u 2023. godini dalo je 64 odsto ispitanika, dok 36 odsto nije zadovoljno okruženjem. U privatnom sektoru pozitivnu ocenu dalo je 72 odsto anketiranih, u javnom 81 odsto, dok je u civilnom procenat najniži – 41 odsto. Kada je reč o očekivanjima u ovoj godini, u privatnom sektoru svaki peti ispitanik, odnosno 20 odsto, očekuje poboljšanje uslova poslovanja, a većina smatra da neće biti promena. U organizacijama civilnog društva samo 10 odsto očekuje poboljšanje, dok je javni sektor najoptimističniji pošto 57 odsto smatra da će poslovni ambijent biti unapređen. Iako vide inflaciju kao izazov, 52 odsto ispitanika očekuje njeno usporavanje ove godine, a 32 odsto smatra da će ostati na istom nivou kao lani.
Povećanje broja zaposlenih očekuje više od polovine anketiranih. Većina anketiranih iz sva tri sektora ove godine očekuje rast prihoda, a privreda i državne institucije i više investicija, tačnije, više od 90 odsto privrednika i čak 70 odsto anketiranih iz OCD-a smatra da će im se prihodi u ovoj godini povećati.
