Reciklaža vam deluje kao misterija i nikad niste sigurni šta smete, a šta ne bi trebalo da ubacite u kantu za ambalažni otpad?
To je zato što svaka država, pa i grad, prihvata drugačije materijale, te je još teže shvatiti šta jeste, a šta nije reciklabilno. Oznaka za reciklažu samo sugeriše da se neki tip ambalaže može reciklirati, ali ne mora da znači da reciklažni centar to zaista može da reciklira.
Mnogi su zbunjeni kada je u pitanju ova tema, zato smo rešili da vam otkrijemo šta se podrazumeva pod ambalažnim otpadom, odnosno šta sigurno može da se reciklira, a šta ne. Krenimo od definisanja pojmova, kako bi vam bilo lakše razumete temu.
Šta je ambalaža?
Ambalaža je materijal koji se proizvodi i koristi za punjenje, čuvanje, skladištenje, pakovanje i transport robe široke potrošnje. Sa amabalažom se susrećemo svakodnevno, na svim prodajnim mestima na kojima nabavljamo životne namirnice i drugu robu. Kada je iskoristimo, ona postaje otpad koji, u zavisnosti od materijala, može da se ponovo iskoristi.
Šta je ambalažni otpad?
Agencija za zaštitu životne sredine ambalažni otpad definiše kao svaku ambalažu ili ambalažni materijal koji ne može da se iskoristi u prvobitne svrhe, izuzev otpada nastalog u procesu proizvodnje ambalaže. To znači da kada popijemo flašu vode, ubacimo je u kantu za ambalažni otpad, ona u daljem lancu postaje resurs koji može da se iskoristi za stvaranje nove ambalaže ili nečeg drugog. Znači, za korisnika ambalaža postaje otpad, dok je za reciklera ona resurs.
Vrste ambalažnog otpada
U Srbiji ambalažni otpad uglavnom delimo na šest vrsta, ali se na ulicama najčešće mogu naći setovi od po tri kante za ambalažni otpad. To je zato što PET plastika, AL limenke i Tetra Pak najčešće odlažemo u jednu kantu. U nastavku navedene su vrste ambalažnog otpada koje mogu da se recikliraju.
Napomena: Informacije predstavljaju najčešću praksu u Republici Srbiji. Reciklabilnost ambalaže zavisi od mnogo faktora, te se ne može tačno definisati koja vrsta ambalaže je reciklabilna i u kojoj meri. Postoji i ona ambalaža koja je po svom sastavu reciklabilna, ali ne postoji mogućnost reciklaže iste u Srbiji.
Papir i karton
Životni ciklus papira uništava životnu sredinu od početka ciklusa, do njegovog kraja – počinje sečom drveća, a završava se paljenjem papira, čime se ispušta ugljen dioksid u atmosferu.
Takođe, proizvodnja papira troši veliku količinu vode. Potrebno je 10 litara vode za pravljenje jednog papira A4 formata.
Ovaj ciklus može da se zaustavi upravo reciklažom. Recikliranjem jedne tone papira sačuvaćemo čak 17 stabala, 4000 kilovata energije i 26.500 litara vode.
Papir koji može da se reciklira
* Kartonske kutije
* Kraft (braon) papir
* Štampan papir
* Papir iz šredera
* Magazin i novine
Ne mogu se reciklirati
* Papir za pečenje
* Mesarski papir
* Voštani papir
* Papirne šolje za kafu/čaj
* Korišćene kutije od pice
* Plastika
Plastika je veoma zahvalan i naizgled jeftin materijal, ali je i veliki zagađivač. Svake godine oko 8 miliona tona plastičnog otpada završi u okeanima. Plastika koju najčešće koristimo je jednokratna, vrlo kratko služi svrsi, a da pritom najčešće nije reciklabilna.
Plastiku obeležavamo brojevim od jedan do sedam, a najčešće je reciklabilna plastika obeležena brojem 1, 2, 4 i 5. Kako ovaj materijal može da se reciklira svega nekoliko puta, treba ga generalno izbegavati.
Mogu da se recikliraju
* Pet flaše (od vode, soka)
* Plastična burad i kante
* Plastične gajbice
* Plastične palete
* Polietilenska folija (streč folija)
Ne može da se reciklira
* Plastični tanjiri i pribor za jelo
* Plastične čaše
* Slamčice
* Flaše od ulja
* Višeslojna ambalaža (od grickalica na primer)
* Metal
Proizvodnja metala rezultira značajnim iscrpljivanjem prirodnih resursa. Aluminijumske limenke se najčešće recikliraju, a dobra stvar je to što se one mogu reciklirati iznova i iznova, bez uticaja na kvalitet aluminijuma (što sa plastikom nije slučaj). Njihovo uništavanje (spaljivanje) bi podrazumevalo gubljenje značajnog, kvalitetnog resursa, zato je bitno da limenke ubacujete u kantu za ambalažni otpad.
Reciklažom metala smanjuje se zagađenje zemljišta, vazduha i vode.
Ambalažni metal koji može da se reciklira
* Aluminijumske i čelične limenke
* Čelični poklopci
* Poklopci od staklenih flaša
* Staklo
Da li ste znali da staklo proizvedeno od recikliranog stakla umanjuje zagađenje vazduha za 20%, dok je kod vode taj procenat veći i iznosi 50%? Kao i aluminijum, staklo je 100% reciklabilno i može da se reciklira bezbroj puta.
Staklena ambalaža koje može da se reciklira
* Flaše vode i sokova
* Flaše od alkoholnih pića
* Tegle
Ne treba da reciklirate
* Razbijene čaše i flaše
* Staklo od prozora, šoferšajbni
* Drvo
Drvo kao ambalažni otpad ne sreće se često u domaćinstvu, već se koristi u proizvodnji i transportu proizvoda. Drveni ambalažni otpad poput paleta najčešće se popravlja, a kada to više nije moguće, šalje se na reciklažu. Zbog retke primene u domaćinstvu, ne postoje posebni kontejneri za drvo.
Drvo koje može da se reciklira
* Palete
* Drvene gajbice
* Plutane table
* Čepovi od plute
* Tetra pak
Iako višeslojna ambalaža najčešće ne može da se reciklira, to nije slučaj sa Tetra Pakom. Tetra Pak je višeslojna kartonska ambalaža za napitke sastoji se u proseku od 75% kartona, 20% plastike i 5% aluminijumske folije, a vlakna obnovljena procesom recikliranja mogu biti pretvorena u visokokvalitetnu papirnu masu (pulpu) za proizvodnju industrijskih i potrošačkih proizvoda koji imaju zdravo tržište. Ovaj materijal možete odložiti u naše žute kutije, zajedno sa AL limenkama i PET plastikom, a ove tri vrste ambalaže recikleri će naknadno razvrstati.
Šta može da se reciklira
* Pakovanje od mleka, jogurta, sokova i drugih proizvoda koji na sebi imaju oznaku Tetra Pak.
* Kako bismo vam objasnili proces upravljanja ambalažnim otpadom i našu ulogu u sistemu, vraćamo se na terminologiju.
Upravljanje ambalažnim otpadom
Upravljanje ambalažnim otpadom jeste planiranje i organizovanje aktivnosti vezanih za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i odlaganje ambalažnog otpada, uključujući nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja (Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu).
Kompanija Sekopak je operater ambalažnog otpada, što znači da učestvujemo u ovom procesu kako bi ispunili propisan nacionalni cilj i poslali što veću količinu ambalaže na reciklažu. Operater ambalažnog otpada ne mora da reciklira niti sakuplja otpad direktno, već to može da radi u saradnji sa drugim firmama. Naša uloga je i u pravljenju infrastrukture za odlaganja ambalažnog otpada, kao i edukacija, kako bi što većem broju građana omogućili da recikliraju i naučili ih kako to pravilno da rade.
PROVERITE ŠTA NE TREBA DA RECIKLIRATE
Najbitnije pravilo reciklaže
Najbitnije pravilo reciklaže je da nema zagađenja u samoj kanti. To znači da flaše i limenke moraju biti ispražnjene, a ostatci hrane smešteni u drugu kantu. Bilo kakva tečnost ili hrana mogu ugroziti proces reciklaže, pogotovo ako stavljate u kantu papir i karton zajedno sa flašama i limenkama.
Ambalažni otpad od hemikalija koji ima bilo kakav znak opasnosti/upozorenja predstavlja opasan otpad i nikako ne bi smeo da se nađe u postavljenim kantama/kontejnerima.
Sledeći put kada vidite limenku na ulici setite se na ona može ponovo da završi na rafovima prodavnica. Možda u drugom obliku, možda u drugom gradu, ali suština je ista – ako je odnesete na reciklažu, ona neće više biti smetnja prirodi, već resurs koji može ponovo da se iskoristi.
