U Srbiji, cene proizvoda u maloprodaji i dalje rastu, a potrošači se suočavaju sa povećanjem troškova života, dok istovremeno prosečan platežni kapacitet građana ne raste proporcionalno. Upozorenja stručnjaka sugerišu da je ključni faktor koji utiče na cene slaba konkurencija, ali i visoke trgovačke marže koje trgovci primenjuju na robu.
Zašto cene nastavljaju da rastu?
Cene koje plaćamo u trgovinama formiraju se na temelju više faktora – od nabavne cene proizvoda, transportnih troškova, dažbina, pa sve do ponude i potražnje. Iako je tržište slobodno, Zakon o cenama definiše da se cene formiraju u skladu sa tržišnim uslovima. Ipak, u praksi se cene često povećavaju zbog nedostatka konkurencije i uslovljenih marži trgovaca. To znači da visoke cene nisu samo rezultat rasta nabavnih troškova, već i slabog pritiska konkurencije na tržištu.
Lidl i konkurencija
Jedan od najpoznatijih primera ove dinamike je i Lidl, diskontni lanac koji je prvo ušao na tržište Srbije sa niskim cenama, ali je ubrzo, kad je shvatio da konkurencija nije dovoljno jaka, povećao cene na nivo drugih trgovačkih lanaca. Prema rečima Milan Beslaća, stručnjaka za tržište, “Lidl je počeo sa niskim cenama, ali je ubrzo promenio svoju politiku kada je uvideo da na tržištu nije bilo dovoljno konkurencije da ga ograniči.”
Kako marže i konkurencija oblikuju cene?
Prema Beslaću, tržišna ekonomija ne može da trpi dugoročna ograničenja kada je u pitanju formiranje cena, ali kratkoročno, donošenje Zakona koji bi precizno definisao način formiranja cena mogao bi doneti određene promene. Ipak, on naglašava da su najveći faktor koji utiče na cenu trgovačke marže. “Marže su ključni faktor u formiranju cena, posebno one koje se odnose na poljoprivredne proizvode, koji čine osnovu potrošnje,” objašnjava Beslać.
Delez i transparentnost u strukturi cena
Pojedini trgovci, poput Deleza, pokušavaju da budu transparentniji kada je u pitanju raspodela cene proizvoda. Prema saopštenju Delez Srbije, čak 94 odsto maloprodajne cene odlazi na druge faktore, kao što su dobavljači (59 odsto), porez na dodatu vrednost (14 odsto), zarade zaposlenih (10 odsto), i ostali troškovi (11 odsto). Iako je kompanija svestan rasta cena, naglašava da je kao poslednja karika u lancu snabdevanja svesna ograničene moći da utiče na visinu tih cena.
Iako se o maržama mnogo govori, malo je zakonskih mehanizama koji bi ih regulisali. Gorana Sredanović, pravna savetnica Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine, ističe da se u trgovinskim lancima u Srbiji marže kreću od 30 do 35 odsto, što je, kako kaže, “previše visoko i definitivno utiče na krajnje cene proizvoda.”
Ona dodaje da ponuda i potražnja igraju ključnu ulogu u oblikovanju cena, ali i da konkurencija može biti najbolji regulator. “Kad bi bilo više konkurencije na tržištu, cene bi sigurno bile niže. Za to je potrebna volja i uslovi za stvaranje konkurentnijeg tržišta,” smatra Sredanović.
Kako možemo promeniti trenutnu situaciju?
Jedan od ključnih načina za smanjenje cena u Srbiji je povećanje konkurencije. Ako bi se tržište otvorilo za veći broj trgovaca, to bi doprinelo smanjenju marži i smanjenju cena. Takođe, potrebno je pružiti podršku domaćim proizvođačima, koji mogu pomoći da se cene smanje kroz smanjenje troškova transporta i osiguranje većih zaliha domaćih proizvoda.
S obzirom na to da Srbija ima jednu od najnižih plata u Evropi, ali i najveće cene hrane, država bi mogla da preispita politiku zaštite potrošača i načine za poticaj konkurencije i kroz zakonodavne promene, stvaranjem uslova za povoljniju trgovinu i dostupnije cene za građane.
Povećanje konkurencije, smanjenje trgovinskih marži i jači zakonodavni okvir za zaštitu potrošača mogli bi biti ključ za smanjenje cena hrane i drugih osnovnih potrepština u Srbiji, ali će biti potrebna i volja na svim nivoima vlasti da se uvedu odgovarajući zakoni i podsticaji za promene.
