Zahvaljujući novim zakonskim rešenjima i regulaciji tržišta, građani Srbije danas mogu da računaju na stabilnije i pristupačnije uslove za stambene kredite, dok je udeo kredita s fiksnom kamatom dupliran u nešto više od godinu dana.
Rast poverenja u fiksne kamate
U periodu između oktobra 2023. i marta 2025. godine, zabeležen je značajan porast učešća stambenih kredita s fiksnom kamatom – sa skromnih 18 procenata na čak 37 odsto. Prema rečima Nevene Sokolović iz Narodne banke Srbije, ovaj pomak posledica je uvođenja ograničenja kamatnih stopa, čime su građanima omogućeni predvidiviji i povoljniji uslovi za zaduživanje.
– Da nije bilo intervencije zakonodavca, kamatne stope na postojeće stambene kredite bi se automatski podigle na oko 5,6 do 5,7 procenata, istakla je Sokolović, dodajući da je zahvaljujući donetim merama nominalna kamata na nove stambene kredite u evrima zadržana na nivou oko pet procenata sve do marta 2025.
Rate manje, krediti dostupniji
Ova mera direktno je uticala na smanjenje mesečnih rata postojećih kredita, ali i na veću dostupnost novih zajmova. Posebno značajno je to što je u periodu od septembra 2023. do kraja 2024. prosečna kamata na postojeće stambene kredite bila oko 4,5 odsto, što je daleko ispod prethodnih tržišnih vrednosti.
Istovremeno, zahvaljujući ublažavanju kreditnih standarda, došlo je i do ubrzanja rasta ukupnog obima stambenih kredita. Samo tokom 2024. godine, zabeležen je rast od skoro osam procenata, odnosno povećanje za oko 45 milijardi dinara. Trend se nastavio i u 2025. godini, kada je međugodišnji rast u martu dostigao 9,6 procenata.
Još jedan važan pokazatelj stabilnosti jeste pad učešća tzv. problematičnih stambenih kredita, koji je u martu 2025. godine iznosio svega 1,26 procenata. Ovaj podatak pokazuje da građani ne samo da se zadužuju više, već to čine odgovornije i u stabilnijim uslovima.
Snažna zaštita korisnika finansijskih usluga
Pored stambenih zajmova, uvedena su i nova pravila kada je reč o gotovinskim i potrošačkim kreditima, kao i kreditnim karticama. Maksimalna nominalna kamatna stopa na dinarske potrošačke kredite do kraja maja 2025. iznosiće 14,08 odsto, dok efektivna kamatna stopa neće moći da pređe 15,75 odsto.
Takođe, definisane su i gornje granice za kamate kod korišćenja kreditnih kartica i prekoračenja na tekućem računu. Trenutno je efektivna kamata kod kartica ograničena na 17,75 procenata, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog minusa na 19,75 odsto.
– Kamata na dug po kreditnim karticama u dinarima smanjena je s 22,9 u decembru 2024. na 15,8 odsto u martu 2025, dok je kamata na prekoračenje snižena sa 29,1 na 18,5 procenata, precizirala je Sokolović.
Dugoročna korist za građane
Uvedena su i ograničenja na zatezne kamate kod fizičkih lica – ona su sada dva procentna poena ispod opšte zakonske stope, što je još jedna mera zaštite korisnika u situacijama kada dođe do kašnjenja u otplati.
Sve ove promene deo su šireg paketa zakonskih i regulatornih rešenja čiji je cilj da ojača poverenje građana u finansijski sistem, a posebno u sektor kreditiranja. Fiksna kamata se tako sve više prepoznaje kao siguran i stabilan izbor u vremenu finansijske neizvesnosti.
DA LI NAM OVO GOVORI O POTENCIJALNOJ KRIZI ILI O NADOLAZEĆOJ RECESIJI?
Aktuelna situacija na tržištu stambenih kredita u Srbiji nosi određene paralele sa događajima iz 2008/2009. godine. Tada su, kao i danas, državne intervencije bile ključne za stabilizaciju finansijskog sistema i zaštitu građana od naglih i nepovoljnih promena kamata.
Sličnost se ogleda u povećanju potražnje za kreditima sa fiksnom kamatom, što odražava potrebu za većom sigurnošću u uslovima ekonomske neizvesnosti. Takođe, pad problematičnih kredita pokazuje odgovorniji pristup kako banaka, tako i korisnika, što doprinosi opštoj stabilnosti finansijskog sektora.
Ipak, današnje mere su dodatno unapređene kroz strožu regulaciju potrošačkih kredita i kreditnih kartica, sa ciljem dugoročne zaštite finansijskih interesa građana.
