Nekada hobi za studente, danas izvor prihoda u raznim industrijama
U poslednjih nekoliko godina, angažovanje statista u Srbiji postaje sve učestalije, raznovrsnije i neočekivanije – od filmskih setova do konferencija, pa čak i studijskih emisija ili promotivnih događaja. Ono što je nekada bila povremena prilika za zaradu omladine i studenata, danas prerasta u pravu mini-industriju u senci domaće zabavne i marketinške scene.
Kako su se vrata Holivuda šezdesetih godina otvorila prema Beogradu, mnogi su tada otkrili statiranje kao zabavan način da dođu do džeparca. Danas se ta praksa transformisala. Iako je kriza umanjila ulogu statista u filmskoj produkciji, njihova prisutnost se proširila na druge oblasti – reklame, serije, emisije, muzičke spotove, pa čak i seminare.
Honorari i načini angažovanja
Uloga statista i dalje je „da budu tu“ – da popune kadar, stvore atmosferu, unesu život u pozadinu. Ali iako deluje jednostavno, i za to postoje pravila.
„Honorari zavise od projekta – od 500 pa i do 1.500 dinara po danu, a ponekad i više, ukoliko je uloga zahtevnija“, objašnjava producent jedne domaće serije. U nekim slučajevima, kao što su studijske emisije sa publikom, nadoknada za statiste ide i do 1.500 dinara po snimanju.
Angažovanja se danas najčešće objavljuju putem Fejsbuk grupa, Viber i WhatsApp zajednica, ali i preko sajtova poput overthinker.rs, gde se objavljuju najrazličitiji oglasi – uključujući i one neobične, poput poziva za „popunjavanje stolica“ na seminarima o bezbednosti žena.
„Video sam oglas gde se traži desetak statista da sede i slušaju predavače, kako bi sala izgledala puna – nije to film, ali plata je plata“, kaže dvadesetčetvorogodišnji Marko iz Beograda, koji se povremeno bavi statiranjem.
Statisti i u novogodišnjim kafanama
Posebna vrsta statista angažuje se u snimanju „narodnih“ emisija, gde učesnici glume goste u kafanama, plesače ili goste u veselom raspoloženju. Neretko dolaze iz kulturno-umetničkih društava, a sve zarad autentičnosti kadra.
„Publika u mnogim popularnim emisijama nije tu slučajno. Oni reaguju kad im se kaže, pljeskaju kad treba i smeju se po narudžbini“, otkriva jedan od organizatora produkcije, uz osmeh.
I marketinške agencije koriste statiste za potrebe društvenih mreža, kako bi „napucali“ atmosferu na lajv događajima ili prikazali idealnu sliku publike. Tu se posebno traže osobe određenog izgleda, godina ili stila, koje se lako „uklapaju“ u brendirani svet proizvoda i promocije.
Statisti kao promotivna senka
U noćnim klubovima i na koncertima, devojke se neretko angažuju kao „statistkinje“ koje svojim prisustvom treba da doprinesu atmosferi. Ova praksa, iako diskutabilna, i dalje opstaje, uz nadu organizatora da će upravo uz njihova lica prostor izgledati življe i „privlačnije“.
„Imala sam zadatak da se pojavim na događaju, pijem vodu i budem ljubazna – sve za 2.000 dinara,“ svedoči jedna sagovornica, uz napomenu da uvek proverava ko stoji iza ponude.
Od Grifita do Galeba
Prva ozbiljna upotreba statista dogodila se još u vreme D. V. Grifita, čuvenog reditelja iz zlatnog doba Holivuda. Njegov film „Netrpeljivost“ iz 1916. godine koristi više od 16.000 statista za masovne scene. Danas, slične scene se retko snimaju, ali su statisti i dalje neophodni u mnogim oblicima savremene produkcije – samo je forma postala drugačija.
I u Srbiji postoji nekoliko ozbiljnih zajednica, poput Fejsbuk grupe “Statisti Udruženja Galeb”, gde se mogu naći aktuelne ponude, saveti i iskustva.
Na kraju, šansa i oprez
Statiranje za mnoge predstavlja priliku da zarade dodatni novac, zavire u svet televizije ili možda samo popune dan nečim zanimljivim. Međutim, važno je biti obazriv.
„Ne potpisujte ništa što ne razumete, proverite da li agencija postoji, i obavezno pitajte da li se plaća prevoz i obrok,“ savetuju iskusni statisti, uz poruku da ova oblast, iako nevidljiva, ima svoje zakonitosti.
Bez njih, scena bi bila prazna. A publika – tiha.
